У четвртак 16. априла, у Малој сали Коларчеве задужбине, представљено је друго коло Дела Станислава Винавера, саиздавачки подухват Службеног гласника и Завода за уџбенике.
О том капиталном издавачком подухвату говорили су: др Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник, Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике, Милка Зјачић Аврамовић, уредница издања, проф. др Гојко Тешић, приређивач дела, др Предраг Петровић и др Александар Гордић.
Јелена Триван је подсетила на то да објављивање другог кола значи и испуњење обећања које је дала одмах по доласку на чело Гласника.
„Дела Станислава Винавера већ данас су добила специјалну награду актуелног Салона књига у Новом Саду“, рекла је директорка Гласника.
Драгољуб Којчић је истакао да Завод и Гласник и његови руководиоци чине све да српска култура опстане, а да оваква дела управо јесу један од пројеката на том путу.
Милка Зјачић Аврамовић је подсетила на то да је Винавер био највише нападани књижевник у Београду, али и на то да није било лако стићи до 18 књига које су досад објављене, јер је за то било потребно уложити много рада у протекле три године.
„Највећи део грађе био је у пишчевој заоставштини, а део и у текстовима објављиваним у часописима који су излазили пре и после рата – у другом колу откривамо једног непознатог Винавера, који је свакако једна од највећих стваралачких фигура XX века“, истакла је она.
„Крајем 2012, на истом месту, приликом промоције првог кола, рекла сам да припадам једној од многобројних генерација којој је одузет Винавер – неки зли волшебници (како је он често умео да каже) одузели су га и српској култури, а његов прави, потпун и коначан повратак је, неспорно, блистав тренутак српске књижевности и читаве наше културе и уметности, и чини ми се да он вечерас почиње“, додала је уредница.
Александар Гордић је нагласио да је битно да се потрудимо да макар делић онога што је Винавер дао Србији сада ми вратимо њему.
„Винавер је непресушно врело за данашње теоретичаре у најразличитијим областима“, запазио је Гордић.
Предраг Петровић је констатовао да би овој целини Дела Станислава Винавера могла и те како да се придружи још једна књига – Заноси и пркоси Гојка Тешића, оценивши и да од Винавера нисмо имали креативнијег ствараоца у XX веку.
„Он је себе дефинисао најпре као песника и цитираћемо, зато, његове речи ’ко жели да ме нађе, нека ме тражи у песмама’. Мислим да се о њему може говорити и као о једном од најзначајнијих песника на овим просторима, а не само као о есејисти и теоретичару“, рекао је он.
Гојко Тешић је констатовао да се, без лажне скромности, може рећи да је реч о једном од највећих издавачких подухвата у српској култури, посебно се захваливши свима који су учествовали у његовој реализацији, а пре свега ћерки и унуци Станислава Винавера.
„Ово данас је књижевно-историјски сан за који сам сумњао да ће се икада остварити“, нагласио је он.
Дела Станислава Винавера обилују и богатом иконографском грађом коју чине бројни аутографи Винаверових текстова, илустрације и фотографије. Приредио их је највећи и најзначајнији проучавалац Винаверовог опуса Гојко Тешић, а уредница издања је Милка Зјачић Аврамовић. Обухватају дела једног од најзначајнијих писаца модерне српске књижевности и гласника наше културе у модерној европској традицији XX века. Истовремено, он је показатељ просветитељских намера и настојања да покаже да су култура и културни идентитет највише духовне вредности једног народа.