У Свечаној сали Југословенске кинотеке, у петак 26. маја, представљена је књига ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ – ВАЛТЕР ПРЕ ВАЛТЕРА, аутора Радослава Лалета Вујадиновића и Војислава Марјановића, којом је обележена и годишњица смрти једног од најпопуларнијих послератних југословенских и српских глумаца, а коју су написали његови пријатељи из детињства.
На представљању књиге говорили су др Јелена Триван, директор ЈП Службени гласник, Саша Ердељановић, директор Архива Кинотеке, Милан Влајчић, филмски критичар, Страхиња Родић, редитељ, и Радослав Лале Вујадиновић, аутор.
Батина супруга Лула била је спречена да дође, али је послала писмо у коме је навела да јој је част што је књига објављена и захвалила се свима. Промоцији је присуствовала Батина сестра Станка.
„Наш пријатељ из младости, драги Лале Вујадиновић, учинио је велики, несвакидашњи напор, и у материјалном и креативном смислу како би књига угледала светлост дана. Последњих неколико година водили смо бескрајне разговоре, евоцирали успомене и присећали се прохујалих времена, а он је све то бележио, чини ми се више срцем него пером. На крају, све је преточио у књигу коју данас имамо испред себе. Сигурна сам да ћемо док је будемо читали заједно откривати неке мање детаље о Бати, непознате чак и мени. Сигурна сам да ће ова књига пронаћи пут до широке читалачке публике укључујући и наше пријатеље из Кине, с којима је већ успостављен контакт. Породица Живојиновић у томе снажно подржава Лалета, као и труд да се на овај начин чува и негује успомена на нашег Бату“, поручила је Лула Живојиновић.
Др Јелена Триван је нагласила да је ова књига другачија од свих које ће се појавити поводом годишњице смрти човека који је задужио нашу културу.
„Ово је књига о легенди која надилази филм и ово није само путовање кроз кинематографију СФР Југославије већ и озбиљан омаж држави, свету и човеку, којих више нема“, оценила је др Јелена Триван констатујући да је Бата једини наш глумац којег су видели милиони људи у иностранству.
Страхиња Родић и Радослав Лале Вујадиновић говорили су о дружењу и одрастању с Батом на Чубури и да је Бата још од малих ногу желео да постане глумац.
„Знао сам да не жели да пише аутобиографију, а мени је рекао – ако мислиш да можеш да направиш ту књигу, ти изволи, па сам се потрудио и с покојним Војом Марјановићем успео да скупим богат материјал по библиотекама, од којег је настало ово дело“, рекао је Вујадиновић.
Милан Влајчић је истакао да је књигу прочитао за три вечери с великим узбуђењем, јер то није наивна књига о неком глумцу, него штиво у ком су наши животи.
„То је књига о једном поглављу наше новије културне историје, о једној земљи која је нестала и о глумачкој легенди која никада није пристала да је зову легенда“, рекао је Влајчић.
Иако обилује биографским подацима, ова монографија није класична биографија ни хронологија Батине каријере, већ мозаик сећања проткан занимљивостима и анегдотама кроз сведочења његове породице, другова и пријатеља из младости, колега, глумаца, редитеља, критичара... У овом делу описан је живот легендарног глумца, од детињства у Кораћици и преласку на Црвени крст, до његове невероватне филмске каријере, али и људскости којом је једнако опчињавао своје сељаке с Космаја, шмекере с Црвеног крста, Тита и партију, Лиз Тејлор и Ричарда Бартона, стигавши чак до Кине, где и данас има статус црвеног божанства.