У уторак, 21. новембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига НИКОЛА КАЛАБИЋ И ГОРСКА КРАЉЕВА ГАРДА: Историја и мит Бојана Б. Димитријевића и Немање Девића. О књизи су говорили Бојан Б. Димитријевић, Немања Девић и Петар Арбутина.

На почетку излагања Петар Арбутина је истакао да је пред нама заиста узорито и аналитично истраживање о једној централној личности Југословенске војске у отаџбини: „Када говоримо о Калабићу, имамо свакако на уму филмске верзије са свим глумачким и уметничким слободама и креацијама. Ово није та књига, она говори о једној дубокој и људској и историјској контроверзи. Са једне стране откључава питања о томе ко заиста јесте био Никола Калабић у људском, војничком, професионалном смислу, породичном... и што је занимљиво, она покрива велику историјску параболу и једну трансформацију Николе Калабића од храброг борца и великог верника у борбу у коју се упустио до нечега што можемо звати издаја или спасавање сопствене главе.“ Арбутина даље напомиње да треба обратити пажњу на то што су аутори у ширем контексту успели да обухвате, а пре свега да ствари нису биле црно-беле, као ни бинарна подела између лоших четника и добрих партизана. „Мислим да ова књига разрешава једну од највећих енигми Југословенске војске у отаџбини. Немања и Бојан су успели да успоставе средњу линију, држали су се само проверених података и написали књигу која јесте једна директно и врло објективизовано казана истина“, закључио је Арбутина.

Бојан Димитријевић открива да се са Калабићем сусрео бавећи се својим магистарским радом и да је тада први пут покушао да покаже његову личност из те ваљевске перспективе. Он је указао и на велико интересовање које влада за ову тему, посебно на промоцијама књига, а најчешће постављена питања су о месту где је сахрањен генерал Михајловић и о томе да ли га је Калабић издао. „Књига пред вама је плод нашег рада у протеклих годину дана, јер смо желели да се позабавимо оним што је сачувано у архивима, а анализирали смо и Калабићеву породицу, што нам је помогло да схватимо из ког породичног амбијента он долази“, објашњава Димитријевић. Он примећује да је раније постојао наратив који Калабића гледа потпуно афирмативно, а онда се дешава сарадња са Озном из 1945, као изненадна амплитуда. „Хтели смо да га као личност доведемо у контекст који је кључан за разумевање онога што ће се десити на крају рата“, истиче он. „Ми смо, припремајући ову књигу, проучили буквално сваки релевантни документ који нам је дошао у руке у Архиву Државне безбедности, Архиву Србије, Војном архиву, локалним архивама, немачкој грађи и заиста смо желели да исцрпемо слику и о њему и о његовом оцу, породици Калабића и да покажемо ко је била та личност и да је његов животни пут имао и успона и падова, херојске моменте и ове друге. Ово је био наш дуг према правилном разумевању Равногорског покрета и свему што се десило“, закључио је Димитријевић.

„Никола Калабић у својој биографији обједињује безброј контроверзи, нијанси и рекло би се на први поглед непредвиђених скретања, а заправо обједињује и један породични контекст и једно очекивано понашање од личности каква је он уистину био“, каже Немања Девић. „Да бисмо тај период у потпуности реконструисали, било је неопходно да прво истражујемо кроз постојећу литературу о Калабићу, узмемо изјаве преживелих равногораца и учесника рата, опсежно истражимо у Војном архиву, да претресемо сваки листић грађе и коначно архиву у БИА“, објашњава он. „Нашли смо Калабићеву изјаву из 19. децембра 1945, написану на 19 страница, у којој он детаљно евоцира своје ратне успомене, даје пресек догађаја из 1945. и коначно нуди услове за сарадњу са Озном, а касније још три писма која је упутио Крцуну и Ранковићу. Ангажовали смо експерта, графолошкињу, која је поредила ратна писма и она која је написао ’45. и ’46. и она је потврдила њихову аутентичност“, открио је Девић.

„Пробали смо да изађемо из свих оквира, да се држимо архивске грађе и да историјску улогу Николе Калабића растумачимо и прикажемо читаоцима. Ово није први пут да одређене историјске личности, чије су историјске заслуге упитне, добију и више него позитиван третман у народном предању, а наша идеја је да га вратимо у реалан историјски контекст, а да укажемо на читав низ стварних хероја, чија је ратна биографија неупитна, попут Александра Милошевића, попут Нешка Недића, Синише Пазарца, и на њихову важност, да осветлимо њихове биографије и направимо границу унутар тог покрета који је имао своје и позитивне и негативне личности“, закључује Девић.