Умберто Еко: Нова сексуална револуција за нове Европљане
Објављено: 07.07.2013. - 07:43
У тренутку док се Европа суочава са економским проблемима и кризом идентитета водећи италијански интелектуалац у разговору за талијански лист Ла Стампа позива на већу размјену људи међу европским државама...
Аутор: Умберто Еко
...поред програма размјене студената Ерасмус, у оквиру којег се млади из различитих земаља заљубљују и рађају нову генерацију Европљана.
Умберто Еко се тек вратио у своју канцеларију у Милану из Париза, гдје га је француски предсједник Никола Саркози одликовао титулом “Цоммандеур”, трећег ранга Легије части.
Еко је ганут таквим признањем његовом раду као и недавним рођенданским честиткама које су стигле и од њемачког предсједника Кристијана Вулфа, као и од шпанског премијера Марјана Рахоја.
“Од сада, ми смо Европљани по култури, након толико година које су обиљежене братоубилачким ратовима у Европи”, каже он.
Отац семиологије, истраживач масовне културе, аутор есеја за глобалну елиту и писац бестселера попут “Име Руже” и “Прашко гробље”, Еко је управо напунио 80 година живота. Сваки пут када се задише док иде уз степенице, он се нашали: “Ех, пријатељу, немамо више 70”!
Са Ековог прозора види се Сфорзеко дворац, са својим кулама и црним птицама, пријетећи подсјетник на многе ратове који су похарали континент, Италију и град Милан.
Више од два вијека након Наполеонове инвазије, ова област је сада преплављена туристима, који долазе да виде Микеланђелову скулптуру Ла Пиетà Ронданини.
“Суочени са дужничком кризом, а ја ово говорим као неко ко се уопште не разумије у економију, морамо се сјетити да је култура, а не рат, ковач нашег идентитета”, каже Еко. “Вијековима су Французи, Италијани, Нијемци, Шпанци и Енглези били заузети међусобним убијањем. Сада живимо у миру скоро 70 година и нико не узима то у обзир. Сама помисао на рат између Шпаније и Француске или Италије и Њемачке је смијешна. Сједињеним Државама је био потребан Грађански рат како би се заиста ујединили. Надам се да ће култура и отворено тржиште учинити услугу свима нама”.
Еко наводи да је данашњи европски идентитет распрострањен, али “плитак” користећи енглеску ријеч “схаллоw”.
“То није исто као и италијанска реч суперфициале, али је негдје између површине и дубине. Али сада га морамо посадити дубље, прије него што криза све уништи”. Он помиње Ерасмус, европски универзитетски програм размјене, који се ријетко помиње на пословним странама у новинама.
“Али Ерасмус је креирао прву генерацију младих Европљана”, каже он. “То зову сексуалном револуцијом, дјечак из Каталоније упозна младу Францускињу, заљубе се, узму се и потом постану Европљани, као и њихова деца”.
“Идеја Ерасмуса постаје обавеза”, наставља Еко. “Не само за студенте, већ и за таксисте, водоинсталатере и друге. Живот унутар Европске уније је начин интеграције”.
Идеја је заиста заводљива али ипак штампа и политичке партије широм Европе као да све више места уступају популизму, у тренутку док су чланице ЕУ све више непријатељски расположене једне према другој.
"Зато кажем да је наш идентитет плитак”, каже он. “Оснивачи Европе, Де Гаспери, Моне – можда су путовали мање. Де Гаспери је говорио њемачки, али само зато јер је рођен у Аустроугарском краљевству и није имао интернет да чита страну штампу. Њихова Европа је реаговала на рат и подијелила своје ресурсе са циљем изградње мира. Данас, морамо радити ка изградњи дубљег идентитета”.
Еко је озбиљан када предлаже верзију Ерасмуса за занатлије и стручњаке.
“Када сам то предложио на састанку градоначелника ЕУ, један од њих је рекао: 'Моји грађани то никада не би прихватили'“!
Еко се присјетио и гостовања на британској телевизији. Он каже да је водитељ програма почео емисију изражавањем забринутости у вези са кризом еурозоне, при том устврдивши да су неизабране “техничке” владе Пападимоса у Грчкој и Монтија у Италији “недемократске”.
“Шта сам требао да му одговорим? Да му кажем да је италијанска извршна власт одобрена од парламента и предложена од стране предсједника Републике, којег је опет изабрао парламент? Да му кажем да све демократије имају неизабране институције, као што је енглеска краљица и амерички Врховни суд, и да их нико не дефинише као недмократске”?
Криза европског идентитета, како је дијагностификује Еко, појавила се и прије почетка дужничке кризе. То је постало евидентно, каже он, “када је Устав ЕУ одбијен на референдуму”.
“То је био документ који су написали политичари и било је немогуће за сваког човека из културе да учествује у његовој изради, такође никада није био расправљан са гласачима”.
Еко такође примјећује да су новчанице евра дизајниране без коришћења ликова важних мушкараца и жена, што је још један знак плиткости европског идентитета.
“Умјесто тога су били неки хладни пејзажи, као на Де Кириковим сликама. Или је проблем у Богу? Чињеница да Сједињене Државе све више гаје религију, док је Европа све мање религиозна?
Он подсјећа на дебату која се одвијала у вријеме док је папа Јован ИИ још био жив у вези са тим да ли европски устав треба да се односи на хришћанске корене континента.
“Секуларисти су превладали и црква је протествовала. Али је постојао и трећи пут, много тежи, који нам је дао снагу данас. Говоримо о Уставу свих наших коријена, грчко-римских, јеврејских и хришћанских. Из наше прошлости, имамо и Венеру и распеће, Библију и нордијску митологију, коју повезујемо са божићном јелком и Светим Николом као Деда мразом”, каже Еко.
Европа је континент који је био у стању да споји многе идентитете, а да се они не помијешају. То је управо онако како ја видим будућност”.
Еко је опрезан на помен вјерских питања. “Многи од оних који кажу да не практикују вјеру и даље носе малу карту свеца у свом новчанику”!
Италијански писац, међутим, није песимиста: “Са свим овим дефектима, глобална тржишта тешко да могу да изазову рат, чак и између Сједињених Држава и Кине”, каже он.
“Европа никада неће постати Сједињене Европске Државе, једна држава са једним језиком. Ми имамо пуно језика и култура. Али ћемо на интернету, у међувремену, наилазити једни на друге, можда не читамо руски, али ми видимо руске сајтове и свјесни смо њих”.
“Настављам да се сјећам да је од Лисабона до Варшаве иста раздаљина као од Сан Франциска до Њујорка”, додаје он. “Остаћемо федерација, али нерастворљива.”
Па чије ликове онда треба да штампамо на новчаницама? Ко може да подсјети свијет да нисмо само Европљани у “плитком” смислу, већ да постоји нешто дубље.
“Можда не политичари и лидери који су нас подијелили, већ људи из културе који су нас ујединили, од Дантеа до Шекспира, од Балзака до Роселинија”.
За БУКУ превела и прилагодила Милица Плавшић