У згради Југословенске кинотеке отворена је изложба и представљена књига LAIBACH, 40 година вечности Теодора Лоренчича – једног од некадашњих чланова култне групе.
Четири деценије након што је LAIBACH својом појавом тектонски продрмао СФРЈ и идеолошки подељену Европу појављује се фото-монографија, која први пут у јавности презентује детаље са историјске турнеје Occupied Europe 1983, захваљујући којој је култни састав, након забране у Југославији, освојио светску музичку сцену.
Владимир Перић Талент, професор фотографије на ФПУ у Београду, отварајући изложбу нагласио је да су фотографије снажан документ времена испуњен ауторском експресијом која прекрива техничке недостатке и сведочи о важном периоду Laibacha кроз до сада необјављиване фотографије. Негативи изгубљени пре скоро 37 година, а обелодањени у Београду, у који се Лоренчич преселио из родног Марибора, још један су показатељ нераскидиве везе Laibacha и овог града.
Након отварања изложбе у сали „Макавејев“ о књизи су говорили: Драган Амброзић, музички критичар, Гордана Милосављевић Стојановић, уредница, и Теодор Лоренчич, аутор, а посредством видео-линка у разговор се укључио Иван Новак Јани, члан групе LAIBACH.
Уредница Гордана Милосављевић Стојановић присетила се Laibachovog концерта почетком осамдесетих у СКЦ-у и колективизма мистериозне групе која је какофонијом индустријског рока заинтригирала јавност. По њеним речима, књига LAIBACH, 40 година вечности својеврсна је историјска рок читанка, у којој можемо сазнати шта се дешавало на почетку каријере данас култног бенда и како су на историјској турнеји Occupied Europe 1983 пробили гвоздену завесу, што се из угла тадашње геополитике може поредити са познатим наступима Laibach-а у Северној Кореји. Књига открива до сада необјављене фотографије из Аустрије, Мађарске, ДДР-a, Западне Немачке, Пољске, Холандије, Енглеске, које прати „роудмуви“ прича о концертима, журкама, протестима, преласцима границе, проласку кроз Берлински зид…
Драган Амброзић подсетио је на снажну везу Laibach-a и Београда, и значај СКЦ-а у формирању нове музичке сцене у Југославији осамдесетих година 20. века. Мада се о Laibach-у доста зна, у књизи су откривени и нови детаљи с почетка њихове каријере, обједињени већ постојећи записи и расветљен још један угао гледања на уметност Neue Slowenische Kunst-a.
Иван Јани Новак укључио се у разговор преко видео-линка и изразио своје задовољство што се књига појавила у Београду. Рекао је да је још увек није видео, али да му је током рада Теодор слао материјал, који је и за њега био драгоцен јер га је подсетио на догађаје које је заборавио. Турнеја описана у књизи, по речима Ивана Новака, била је важна за Laibach јер су након ње потписали прве професионалне уговоре у Лондону. Тренутно група ради неколико пројеката и нада се да ће у јуну наступити на Егзиту. „Уколико се због короне и ове године одложи концерт, седам у воз и долазим у Београд“, рекао је на крају Новак.
Аутор Теодор Лоренчич захвалио се Службеном гласнику на изузетној сарадњи током реализације књиге, чији је дизајнер Иван Јоцић. По његовим речима, то је био најбољи тимски рад након оног у Laibach-у. „Државни издавач је важан и морате га сачувати јер он чува културу“, нагласио је аутор и додао да „у Словенији тога нема и зато нема оваквих књига“. Монографија LAIBACH, 40 година вечности представља сачувану меморију и писана је на српском језику, на коме од 2018, по сопственом сведочењу, ствара филозоф, писац и песник Теодор Лоренчич, некада члан Laibach-а, данас становник Београда и члан УКС-а.
Најузбудљивије фотографије из књиге биће изложене у Југословенској кинотеци од 26. априла до 5. маја.