У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 24. марта, представљена је књига ЗАБЛУДЕ ЧИТАЊА Драгана Бошковића.
О књизи објављеној у Гласниковој колекцији Знак, осим аутора, говорили су и проф. др Александар Јерков, један од рецензената издања, и проф. др Гојко Тешић, уредник издања.
Тешић је напоменуо да је Драган Бошковић у свет књижевности ушао с једном метафизичком, сетном поезијом и да сваке године организује научне скупове за најмлађе научне раднике с простора бивше Југославије.
„Ова књига је једно од најпровокативнијих и најузбудљивијих штива које се појавило у последњих неколико деценија, то је врста храбрости, рокерске слободе и ноншалантности која пушта Бошковића да чак и своја оригинална читања доводи у питање, имајући храбрости да стави на тапет и канонска читања“, нагласио је он, додавши да се у овој књизи налази и једна од најрадикалнијих полемичких чињеница српске књижевности 20. века, која и дан данас узбуђује духове, а то је – случај Киш.
Бошковић није ни помислио, истакао је Тешић, да изнесе неку нову теорију читања, нити да теоријски преиспита стратегије већ анахроних читања, колико само да раном деконструкцијом понови да је „свако читање погрешно читање, да разумемо по цену неразумевања, а читамо по цену нечитљивости“.
„Заблуде читања су мото сваког читања и писања“, нагласио је Тешић.
Јерков је констатовао да у Бошковићевим књигама Заблуде модернизма и Заблуде читања (обе објављене у издању Гласника) очигледно постоји потреба да се учини један корак даље и да се оде и иза самог себе.
„Раздвојеност између предмета и хоризонта читања Бошковић је овде означио као заблуду, која је ничеански тешка реч и шопенхауерски аутоцинична порука о смислу и сврси онога који проговара“, рекао је он.
Бошковић је казао да је његова нова књига састављена од текстова објављених у протекле четири године, који су у вези с одређеним научним скуповима и теоријским зборницима које је приређивао руководећи пројектом „Друштвена криза и савремена српска књижевност“.
„Она је тематски везана за проблеме које су ти зборници отварали, на пример тему ’Византија у српској књижевности’, која је увек остала затворена за ужи круг поклоника, али и за тему егзила или стогодишњице руског формализма, која нигде није обележена“, навео је он.
Према речима аутора, чија претходна књига носи наслов Како уопште покренути читање, а да оно не буде само стереотип?, он у свом новом делу пише да су заблуде модернизма заправо и заблуде постмодернизма, а заблуде читања само наше заблуде.