У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 2. фебруара, представљена је књига Ђордано Бруно и комуникација – Превођење идеја Александре Манчић.
О књизи су, осим ауторке, говорили др Дубравка Ђурић, др Игор Перишић и уредник издања Јовица Аћин.
Књига је недавно добила престижну награду „Никола Милошевић“ за најбољу књигу у 2015. из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, а према оцени жирија реч је о изванредном теоријском и истраживачком делу написаном по најстрожим научним критеријумима, а истовремено самосвојним, живим списатељским стилом.
Златица Ђокић, начелница Гласникове Службе за маркетинг и односе с јавношћу, напоменула је да је ово прва теоријска књига објављена код нас која је посвећена превођењу идеја, у којој је ауторка, међу првима у свету, артикулисала овај феномен.
Јовица Аћин, који је уредио велики број књига које је превела или написала Александра Манчић, констатовао је да им посебност даје истовремена заступљеност научног, али и есејистичког приповедачког говора који је тешко научно објаснити.
Аћин нас је подсетио на то да се ауторка већ бавила проблемом превођења идеја док је преводила дело Светог Дионизија и показала притом да превођење идеја представља креативан стваралачки рад.
„Треба посебно истаћи начин на који је Александра Манчић написала књигу, јер она води дијалог с читаоцем и тако је чини разумљивом за најшири круг читалаца“, рекао је Аћин.
Дубравка Ђурић је признала да су јој теоријске студије Александре Манчић неразумљиве док се боље не удуби у њих, а да у њеном преводу оне пружају посебно уживање у читању.
„То важи и за ову књигу која је спој теологије, астрономије и лепе књижевности“, рекла је она.
Ђордано Бруно је, како је приметила Дубравка Ђурић, у својим списима поставио темеље европске модерне у доменима филозофије, теологије, мистике и књижевности, који су тако вешто испреплетени и повезани у целину иако се у то време није знало за појам мултидисциплинарног.
„Он је умео да дефинише сложеност идеја које је исносио, а Александра Манчић је успела да их протумачи и пренесе у српски језик“, нагласила је она констатујући да иза ове књиге стоји огромна ерудиција коју поседује њена ауторка.
Игор Перишић је оценио да Александра Манчић заправо ствара нову област у домену теорије друштвених наука, која се може назвати „александрологијом“.
Александра Манчић, како је подсетио Перишић, има импресиван преводилачки опус, али и вредна ауторска дела у којима пише о темама које је открила током рада на преводима у које је сада уврстила и превођење идеја.
„Посебно јој треба одати признање за то што јој полази за руком да на прави начин из једног језика и културе у други језик и културу пренесе оно што писац жели да каже“, рекао је Перишић.
Александра Манчић је навела да је током превођења Сервантесовог Дон Кихота доста размишљала о Ђорђану Бруну јер је препознавала његове идеје у Сервантесовом делу, што ју је подстакло да настави са истраживањем Брунових списа.
„Његове идеје су релевантне и данас, али су само вешто прикривене јер је он живео у 16. веку када није могао слободно да износи оно што мисли“, закључила је ауторка.
Ђордано Бруно и комуникација нам на примеру прогањаног и спаљеног мислиоца излаже потпуно нову област у комуникацији: превођење идеја. У овој књизи, полазећи од Бруна као филозофа сукоба и парадокса посвећеног стварању екуменске филозофије у којој ће се противстављене перспективе помирити у далекосежној визији човекових тежњи, ауторка износи драгоцене и вишезначне увиде о сложеној природи односа мишљења и превођења.
Александра Манчић је јединствени истраживач у нашој модерној култури, врсни познавалац мистичке књижевности и теорије и поетике превођења.