У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 24. маја, представљена је књига ТИТО ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ, Последњи дани Јосипа Броза по дневнику личног лекара Миломира Станковић.
Осим аутора, о књизи објављеној у Гласниковој библиотеци „Сведоци епохе“, коју уређује Јово Вукелић, говорили су проф. др Душан Велимировић и проф. др Јован Букелић.
Јован Букелић је изјавио да себе сматра једним од „главних криваца“ за то што је ова књига објављена.
„Ово вредно историјско штиво пропраћено је бројним фотографијама, вешто се преплићу ауторови утисци о личности Јосипа Броза Тита и објективан стручни приказ његовог здравственог стања“, навео је Букелић.
Он се осврнуо и на то како је Станковић постао лекар Јосипа Броза Тита, на Титово понашање и почетак његове болести, посебно описујући тренутке када је дефинитивно одлучено да се мора обавити ампутација његове ноге.
„Пре свега бих пожелео добродошлицу овој књизи, а аутору честитам на храбрости да ово штиво објави и препусти га критичком суду јавности“ , казао је Букелић.
Душан Велимировић је указао на то колико је важно да јавност сазна праву истину о животу Јосипа Броза Тита из извора који су аутентични.
„Из величине личности Јосипа Броза Тита у историји ових простора произилази и право људи да сазнају све о последњим данима његовог живота, али из аутентичних извора, попут ове књиге, што је заправо и њен највећи значај“, истакао је Велимировић, такође констатујући и очигледан књижевни дар иако аутор није књижевник.
Он је као посебно важно навео то што Станковић у својој књизи подвлачи важне моменте у Титовом лечењу који су довели до трагичног епилога.
„Различито се приступало медицини пре 36 година и данас – тада је у конзилијуму који је лечио Тита био само један кардиоваскуларни хирург, само један ортопед и пет интерниста, а данас би приступ сигурно био другачији", навео је Велимировић нагласивши и то да је, стога, с ове временске дистанце, услед великих промена у медицини, тешко судити о томе како се радило тада и шта је било добро, а шта није.
Миломир Станковић је нагласио и то да је био сведок томе колики ауторитет је Тито имао и колико су га уважавали широм света, а да је њему свакако био један од најбољих пацијената.
„Никада није прекорео ниједног лекара, уважавао је цело медицинско особље, а ову књигу сам написао зато што је о његовој болести било врло мало поузданих написа“, закључио је он.