У оквиру 67. Међународног београдског сајма књига представљена је књига Десет портрета и десет разговора професора Миливоја Павловића. У тој књизи налазе се интервјуи са Милошем Црњанским, Мешом Селимовићем, Бранком Ћопићем, Скендером Куленовићем, Добрицом Ћосићем, Данилом Кишом, Родољубом Чолаковићем, Душаном Матићем, Мирољубом Тодоровићем и Драгишом Витошевићем. Осим аутора, у разговору су учествовали Младен Шарчевић, директор Службеног гласника, Јован Пејчић, Селимир Радуловић и Љубивоје Ршумовић, а академик Слободан Грубачић, оправдано одсутан, послао је текст.
Како је посебно истакнуто, ово издање опремљено је QR кодовима који воде до звучних записа у којима књижевни јунаци говоре о себи или казују своје одабране радове. Тако се овом приликом могао чути Милош Црњански, који рецитује „Ламент над Београдом“, и Скендер Куленовић, који казује део поеме „Стојанка мајка Кнежопољка“.
Младен Шарчевић је објаснио да је сарадња с Миливојем Павловићем озбиљна на пољу српске књижевности.
„Професор Павловић човек је великог искуства и младалачких идеја и заједно смо смислили да направимо овако нетипичну књигу, са обезбеђеним звучним записом великана који ће великане приближити младим људима“, рекао је Шарчевић.
Професор др Слободан Грубачић је у свом излагању истакао да се највећи део књиге, осим разговора које је Павловић као искусни новинар водио за наше најугледније листове, пре свега НИН и Политику, ослања на грађу ископану из запретаних архива и породичне заоставштине писаца чијим се животом и делом бавио. Уз аутографе рукописа од пре стотину година, попут сонета који је Куленовић писао као гимназијалац, премијерно су приказани фрагменти из личних дневника, преписка, предсмртне опоруке, посвете и веома ретке фотографије.
Селимир Радуловић напоменуо је да се ово дело у аутору Миливоју Павловићу кристализовало пола века, од необјављеног разговора са Добрицом Ћосићем из 1970. године па све до данас. „Реч је о књизи за читање и за слушање, јер лепа и племенита реч немају бољег пристаништа од радозналог духа. Разговор с Добрицом Ћосићем је најобимнији и најузбудљивији део књиге, што је и разумљиво, јер је портретисање оца нације трајало скоро пола века. Исту меру радозналости буде и разговори с Црњанским, Мешом, Данилом, и њихови портрети. Како је потресна реч Црњанског на Коларцу, где је наступио после 32 године изгнанства, или опис сукоба са Крлежом у хотелу ’Москва’ 1925. године“, запазио је Радуловић.
Јован Пејчић сматра да се аутор ослањао не само на светска него и на српска разговорна искуства и на озбиљан књижевнонаучни рад, а запазио је да у нашој књижевности махом има више од 500 дела књижевних разговора, које су водили новинари, али и људи позвани да разговарају. Миливоје Павловић један је од њих, врхунац у низу започетом Бранимиром Ћосићем и његовим обрасцем књижевнога разговора.
Љубивоје Ршумовић оценио је овако велику књигу, која је најлепши спој књижевности и новинарства, као књигу за џинове (по речима његовог унука), а додао је да она садржи приче о џиновима српске културе.
Аутор Миливоје Павловић истакао је да ова књига представља резултат амбиције да се разуђени и често замршени свет књижевности објасни кроз дијалог, кроз разговор с великим, данас школским писцима, у време њихове пуне зрелости.
„За мене је, као младог новинара, била привилегија што могу да разговарам са великанима књижевне речи и да то објављујем у новинама. Некима од њих то су биле последње изговорене речи за јавност, на пример Добрици Ћосићу, с којим сам разговарао неколико месеци пред смрт 2014. године, или Данилу Кишу, пред одлазак у добровољно изгнанство, или Скендеру Куленовићу, кога је убила лажна вест да је добио Нинову награду“, додао је професор Павловић.