Налазите се | Роман ЗБЕГ Слободана Гавриловића представљен у Горњем Милановцу
У Галерији Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, у недељу 28. јуна, представљен je ЗБЕГ, нови роман Слободана Гавриловића, објављен у издању Гласника.
О књизи су, осим аутора, говорили и Горан Бабић, књижевник и Борисав Челиковић, историчар.
Након романа Џелат (објављен 2012), који у својој основи обрађује тему зла у времену социјалистичке револуције у Србији 1941–1950, Гавриловић у свом новом, другом по реду роману Збег обрађује исту тему, на истом простору, само век и по раније. У поднаслову романа стоји – Роман о времену око Другог српског војевања у седам слика. Прва слика, односно прво поглавље oдноси се Турке у збегу у Ужичкој Црној гори, на Ђурђевдан 1806, у време устаничких припрема за ослобођење Ужица. Друга слика приказује турске зулуме у Западном Поморављу од пропасти Првог српског устанка у лето 1813. до зиме 1815. године. Трећа слика описује скуп народних главара и устаника на Врбицу 1815. код старог храста, на имању газде Младена Миловановића у селу Трбушанима код Чачка. Четврта – збег деда и унука, спаљених у пећини Кађеници испод Дебеле горе, недалеко од Овчар бање, уочи Ђурђевдана 1815. године. Пета – борбе на Љубићу по Ђурђевдану 1815. и херојство Танаска Рајића. Шеста слика приказује збег триста девојака 15. и 16. маја 1815, у манастиру Никоље и на Каблару. Оне су се, чувајући своју част и не желећи да се препусте Турцима, повезале косом и скочиле са кабларске стене у Мораву. И седма слика представља турски збег из Чачка за Ужице уочи Видовдана 1815. године.
Слике су само основа за дубља, шира и комплекснија казивања. Аутор је припремајући грађу за роман ишчитао и проучио све изворе и студије о времену Другог српског устанка, од Милана Ђ. Милићевића, преко Јована Мишковића и Константина Ненадовића, до истраживача Цвијићеве антропогеографске школе који су обрадили пределе где се одвија радња романа: љубићка села – Радомир Илић, Качер – Милоје Ракић, Ужичка Црна гора – Љуба Павловић и Таково – Миленко Филиповић. Искористио је и сачуване спискове устаника и устаничке биографије. То му је омогућило да у роману да беспрекорну фактографију, топографију (насеља, засеоци, речице, потоци, брда, ћувици, превоји, потеси) и оновремену путну мрежу. Забележио је народно памћење, историју, предања и легенде, тако да роман подсећа на својеврсну историјску читанку. Збег је роман поуке и мудрости, ода вери, жртви, човеку, слободи, традицији и прецима – наук потомцима.