У Атријуму Народне библиотеке, у четвртак 19. септембра, у организацији Министарства информисања и телекомуникација, Библиотеке и Службеног гласника вођен је разговор о књизи Одобрена у Србији: Жена, мајка, министар(ка) др Емилије Радибратовић.
О књизи су говорили г. Дејан Ристић, министар информисања и телекомуникација, г. Младен Шарчевић, директор ЈП Службени гласник, др Јелена Филиповић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду, гђа Гордана Милосављевић Стојановић, уредница књиге, г. Петар Арбутина, уредник у Службеном гласнику, и ауторка.
Научна монографија Одобрена у Србији: Жена, мајка, министар(ка). Ултимативни медијски водич за жене (и мушкарце) у 21. веку представља критичку социолингвистичку студију која анализира медијски дискурс у онлајн окружењу из родне перспективе.
Ауторка у свом научном раду интердисциплинарно истражује савремену културу, објављује у научним часописима, учествује на домаћим и међународним научним конференцијама и држи предавања из области медија, дискурса и рода. По образовању професорка српске књижевности и језика са општом књижевношћу и докторка филолошких наука, након вишегодишњег рада у медијима, професионално је ангажована као самостална саветница за дигитално друштво и медије, вештачку интелигенцију и безбедност новинара и новинарки у Министарству информисања и телекомуникација.
„Емилијина књига доприноси објективнијем и целовитијем сагледавању ове теме, тј. положаја жене у нашем друштву, медијима, а може и треба да буде позив за промишљање и обогаћивање знања да би се достигао виши степен толеранције и указало на то да мушкарци треба да посвете много већу пажњу женама, и то не само формално, током неких празника, већ током читаве године“, истакао је министар Ристић.
„Као издавачка кућа Гласник се труди да објављује радове о актуелним друштвеним темама значајним за наше друштво“, рекао је директор Службеног гласника Младен Шарчевић, истовремено упутивши отворен позив ауторима из разних области друштвеног живота и науке. Жеља ми је да књига дође до што већег броја читалаца, нарочито мушкараца, јер ће променити неке њихове ставове и мишљења, поручио је он.
Проф. др Јелена Филиповић тврди да у научним оквирима Одобрена у Србији открива огромне потенцијале дубљег разумевања језика и културе интегрисањем различитих дисциплина и субдисциплина, док медијским посленицима и широј јавности пружа јасно и аргументовано тумачење друштвено и културно конструисаних образаца мишљења и понашања у вези с родним друштвеним улогама утемељеним на дискурсу моћи, као родну лупу за ново читање медија али и као упозорење на нове, продубљене родне поделе.
„Од читаве приче о Закону о родној равноправности, сви смо се фокусирали на родно сензитиван језик, и то је у реду, али језик је и моћ, као што у својој књизи каже професорка Филиповић, и кроз употребу језика ми обликујемо свест и о себи и о другима“, нагласила је уредница. Она објашњава да ауторка анализира како медији користе језик, обликујући свест свих нас, било свесно било несвесно, вољно или невољно ми потпадамо под њихов утицај. „Нажалост језик често не прати друштвене промене, али социолингвистика то препознаје. Зато су оваква темељна истраживања врло важна и зато је социолингвистика једна од изузетних научних дисциплина“, истиче она. „Порука ове књиге је да пратимо друштвене промене и у језику“, закључила је уредница.
„Ова књига отвара низ питања не само социолингвистике већ и нечега што не постоји као синтагма у нашем друштву а то је друштвена пристојност, то је суштина“, приметио је Арбутина и казао да ова књига отвара потпуно другачију перспективу и другачији дискурс и почетак неопходног друштвеног дијалога.
Ауторка је рекла да се традиционална неједнакост и даље испољава и чува у језичкој окошталости. „Ако остане ту, непризната, њени трагови ће се налазити свугде, и данас и убудуће, без обзира на примену одређеног граматичког облика: и у мањим зарадама, и у слабијим шансама, и у заустављањима на свим нивоима развоја, и у силовањима, убиствима која то нису већ су „породичне трагедије“, а затим и у свести генерација које долазе, које ће усвајати старе моделе и с новим, дигиталним потенцијалима још више продубљивати родни јаз“, истиче она. „Понављања ће се наставити и кроз вољна, свесна ре-креирања дискурса, и кроз њихова аутоматска формирања у садржајима вештачке интелигенције“, закључила је ауторка.