У Клубу-књижари-галерији Гласник синоћ је представљена књига СРПСКО-ФРАНЦУСКИ РЕЧНИК, Слободана А. Јовановића. О књизи су говорили Срђан Јовановић, ауторов син, доц. др Саша Марјановић, лексикограф и управник Катедре за романистику на Филолошком факултету у Београду, др Милан Ивановић, уредник у Службеном гласнику, и Сања Недељковић, уредница издања.
У уводном делу уредница је напоменула да је реч о новом и прерађеном издању Српско-француског речника Слободана А. Јовановића, објављеном прошле године, а девет година након Француско-српског речника. „Овај речник је намењен првенствено српским изворним говорницима, али и страним који су макар у извесној мери овладали српским језиком. Погодан је као учило у школама и на факултетима где се изучава француски језик, као и за превођење најразноврснијих текстова“, објашњава она. „Ако имамо у виду мисао Слободана Јовановића коју ћу парафразирати, како је превођење последица човекове потребе за споразумевањем, али и више од тога, за самоодржањем, рекло би се да нам је у том смислу овде оставио једно веома моћно оруђе“, нагласила је уредница.
Професор Саша Марјановић казао је да је овај речник плод интензивне културне бриге над заоставштином Слободана Јовановића, али и културе уопште. „Овај речник има одређену историју, лични ауторски печат, и прављен је дуги низ година, а потпуно је фасцинантно то да га је правио један човек, и то без рачунара“, исткао је он.
Милан Ивановић је говорио о користима које Јовановићев речник доноси не само говорним представницима него и проучаваоцима српског језика, па чак и онима који се не служе француским језиком. „Пошто сам се бавио значењем речи, њеним дефиницијама и најчешћим унутарјезичким контекстима употребе речи, дакле њеним колокацијама, прву корист“, тврди Ивановић, „видео сам на плану распоређивања исте одреднице, у чему је Јовановићев речник непогрешив... И у избору вишечланих термина и колокација Јовановићев речник је напреднији и исцрпнији него Матичин“, приметио је Ивановић и закључио да је речник на врло високом нивоу, металексикографски гледано, а и са практичног становишта врло користан, чак и лингвистима који израђују описне речнике српског језика, дакле оне у којима и нема француског језика.
„Слободан Јовановић је био мултидисциплинаран, али је пре свега био театролог душом и телом“, рекао је на почетку његов син. Он је казао да је Јовановић био знаменита личност српске културе, историчар позоришта и књижевности, преводилац, библиотекар, лексикограф, а своје прво дело штампао је са 15 година. „Преводећи са француског и енглеског дела великих писаца, препознао је потребу за постојањем савременог француско-српског и српско-француског речника у Југославији крајем 60-их година прошлог века и упустио се у овај подухват у договору са издавачким предузећем ’Просвета’. Нажалост, услед бројних неприлика, речници су угледали светлост дана тек готово три деценије касније, и то само неколико месеци пре његове смрти“, напоменуо је Срђан Јовановић. Он је „Службеном гласнику“ захвалио на сарадњи, као и на томе што је ове речнике оживео и осавременио.