У Клубу – књижари – галерији
Гласник у уторак, 11. фебруара представљена је књига
Мач револуције – ОЗНА у Југославији 1944–1946. Косте Николића.
О књизи су, осим аутора, говорили и Срђан Цветковић, научни сарадник у Институту за савремену историју и Борисав Челиковић, уредник.
Челиковић је напоменуо да Гласникова библиотека Саборник, у оквиру које је ова књига објављена, обухвата истoриографска дела и нагласио да је у случају Николића дошло до срећног споја знања и искуства са грађом која до сада није била доступна истраживачима.
„Њему је, као члану државне Комисије за проналажењем места где је сахрањен Дража Михаиловић, пружана могућност да види део архива ОЗНЕ – ова књига је изазвала пажњу широке читалачке публике пошто је ОЗНА била прва тајна политичка полиција у комунистичкој Југославији и остала је запамћена по злу гласу“, рекао је он.
Према речима Цветковића, ОЗНА је званично основана маја 1944, а из ње су касније настале војна обавештајна (КОС) и УДБА. Увек је било политичке репресије, али је период од 1944. до 1953. био најгори, јер је још увек непознат број људи ликвидираних без суђења, а нема ни сачуваних документа или они и даље нису доступни.
„У свим режимима код нас и у свету увек су постојале тајне службе, али је аутор ове књиге покушао да покаже њено деловање у тоталитарном режиму иако је имао на располагању веома мало архивске грађе“, констатовао је он.
„У периоду од 1944. до 1946, којим се превасходно бави аутор, репресивне мере су имале интензитет без преседана и још увек су неистражени поље и време којим су се бавили нестручни новинари на сензационалистички начин“, оценио је он.
Цветковић сматра да је овом књигом само отворена тема која тек треба да се настави, јер су у Хрватској и Словенији много више доступни архиви који се односе на рад тајних служби у време комунизма него у Србији.
Према речима аутора, данас је готово немогуће реконструисати документацију о институцијама репресије и догађајима који су из њих проистекли у послератној Југославији, јер су документи сукцесивно и систематски уништавани, а члановима Комисије у којој је био и он, речено је да је архива федералне УДБЕ изгорела у Београду током бомбардовања 1999. године.
Он је нагласио да је желео да покаже јавности са каквим се тешкоћама срећу историчари који желе да проучавају историју деловања УДБЕ, јер им се и данас пребацује да су злонамерни, а против њега и једног колеге је још увек у току и поступак пошто је поднета кривична пријава.
„Српско друштво још није ставило тачку на тај део своје послератне историје“, закључио је Николић.