У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 12. марта, представљене су књиге ОКРУТНИ ПУТ Две жене и форд на путу за Авганистан Еле Мајар и СВИ ПУТЕВИ СУ ОТВОРЕНИ Путовање у Авганистан 1939–1940. Анемари Шварценбах.
О књигама су говорили Мирољуб Стојановић, филмски критичар и уредник издавачког сектора Филмског центра Србије, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Наведене књиге се допуњују и заокружују јединствену причу о авантури коју би данас тешко било замислити, отварајући, како су говорници запазили, нови дискурс у перцепцији путописне прозе. Оне су део Гласникове едиције САПУТНИЦИ, коју уређује Маја Живковић, а где је до сада објављена и књига СЛУЧАЈ АРНОЛФИНИ Тајне Ван Ајкове слике Жан-Филипа Постела.
Арбутина је констатовао да је реч о значајним и за Гласникову издавачку продукцију несвакидашњим књигама, у којима две ауторке заједнички пут сагледавају свака из своје перспективе.
„Свако путовање јесте и промена пејзажа, а путописна проза оваквог типа то поготову показује, јер уграђује у себе и лични доживљај тог путовања, док је сваки пут уједно и циљ за себе, али и потрага за миром, што је и овде случај“, оценио је он.
Ела и Анемари, које су на пут из Европе ка Кабулу кренуле 1939. године, наилазе на јасне индикаторе промене мапе света.
„Оне крећу у неизвесност, сигурне да се неће вратити у исти свет који су напустиле; док су, када су их питали зашто крећу на пут у праскозорје Другог светског рата који ће променити свет, одговориле су да иду да пронађу људе који још живе у миру“, рекао је Арбутина.
Стојановић, који је до сада посетио 24 азијске земље, нагласио је да су две, данас представљене књиге, прави издавачки драгуљи, похваливши уредницу и издавача (Гласник).
„Ове две књиге су потпуно комплементарне, а ја сам мишљења да је већи изазов, већи стилистички помак и већа читалачка хедонистичка нит, књига Анемари Шварценбах, која је заиста фасцинантна опсервација овог света, а истовремено је дискретно или мање дискретно виђење себе унутар тог света“, оценио је Стојановић.
Он је уједно навео да ће, с друге стране, читалац гладан знања, више тога чињеничног пронаћи у књизи Еле Мајар, која даје и драгоцен запис о томе како је изгледао Београд 1939. године.
„Ове књиге су уједно и позив на путовање, али су и нужно спонтане, непредвидиве и истински јединствене, јер бољи редови о Авганистану нису написани, а да постоји њихов превод на српски језик“, истакао је он, изразивши наду да ће читаоци („поготову они млађи“) препознати њихову вредности и прочитати ове књиге.
Стојановић је такође напоменуо да су ове књиге значајне због историје Авганистана, земље која је у новије време широм света и те како демонизована, иако је реч о древној култури, чији легитимитет, нажалост, баш због таквог односа, никада није сасвим препознат и признат.
„Осим тога, оне су вишеструко важне јер имају полифону структуру, имајући у виду да говоре о путу, али и о животу, женском пријатељству, ширем друштвено-историјском контексту, али и о самоспознаји на најфилозофскији начин“, закључио је он.
Швајцаркиња Ела Мајар се 1939. отиснула на епско путовање од Женеве до Кабула у новом форду. Сапутница јој је Анемари Шварценбах, њена сународница, новинарка, фотографкиња и књижевница, а пут их води кроз Италију, Југославију, Бугарску, Турску, Иран и Авганистан. Мајар о том путу пише у књизи Окрутни пут, док се у књизи Сви путеви су отворени налазе белешке, текстови и новински чланци које је Анемари писала током путовања, на коме је водила изгубљену битку са својом зависношћу.