У уторак, 24. децембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига СВА НАША (НЕ)РАЗУМЕВАЊА. Француски интелектуалци и ратови за југословенско наслеђе (1991–1999) др Ивице Младеновића. О књизи су, осим аутора, говорили проф. др Ђокица Јовановић, професор на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду и др Александра Колаковић, виша научна сарадница на Институту за политичке студије.
У време када су народи Југославије деведесетих цртали своју трагичну садашњост, и ништа мање безнадежну будућност, они исти, углавном западни, а нарочито француски интелектуалци, који су некада били инспирисани југословенским моделом, ступили су на сцену, сада углавном са нових идеолошких позиција, играјући незанемарљиву улогу у обликовању прича и репрезентација догађаја са Балкана и широм света. Њихове идеје, уверења и делања нису били пуки одраз хегемоног духа времена, већ су оставили дубок, трајан печат и утицај, не само на јавно мњење Француске поводом ратова за југословенско наслеђе него и индиректно кроз свој ангажман у „југословенској афери“ – на дугорочну реконфигурацију политичког поља те земље у последњој деценији двадесетог века.
Француска, са својом богатом како позитивном, тако и негативном историјском баштином и културним наслеђем представља плодно тле за анализу друштвеног значаја и значења „интелектуалаца“, јер је реч о држави у којој је овај концепт, с Драјфусовом афером и ангажманом Емила Золе и његових сарадника, рођен, а интелектуалци у њој и даље имају изражену симболичку моћ у обликовању политичких токова и догађаја.
„У овој књизи представљам теоријско-интерпретативни модел који се фокусира на концепт ’поља моћи’, омогућавајући разумевање логике делања интелектуалаца, односно заузимање позиција у ’југословенској афери’ – базирајући се на њихове социјалне позиције и политичке диспозиције – кроз социолошку анализу близине односно удаљености од ’поља моћи’, чиме се кристализују два табора и четири главне интелектуалне фракције које су биле присутне у Француској деведесетих. Овај поступак посебно ставља нагласак на борбе између француских интелектуалаца у „позиционом рату“ за наметање сопствене визије друштвеног и политичког света, као и на динамику њихових сукоба око контроле потребних ’капитала’, који омогућавају формирање хијерархијских структура унутар ове нехомогене друштвене групе“, рекао је аутор у уводом делу.
Фокусирајући се на француске интелектуалце, у овој књизи се истражује скривена логика заузимања „прохрватских“, „пробошњачких“, „просрпских“ или „проалбанских“ позиција у „југословенској афери“ и њихов неједнак утицај на разумевање и обликовање судбине југословенских народа током истраживаног периода. Ова књига није, само „велика прича“ о политичким и културним односима између две земље у време последњих ратова у Југославији, већ превасходно прича о социјалним и политичким особеностима људи који су унутар „цивилног друштва“ обликовали те односе и свет у којем су живели.