У среду 13. јула, у Бајиној Башти, у оквиру Дана ЈП Национални парк Тара, представљен је ЛЕКСИКОН НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ТАРА.
О овом издању говорили су: др Милан Радовановић, директор Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и уредник тома ТАРА, и уредник едиције др Владимир Рогановић.
О ЛЕКСИКОНУ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ТАРА
Тара је рефугијални масив – збориште терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно богато подручје са скоро 1.200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита. Најпознатија је Панчићева оморика, живи фосил и краљица четинара, стара десетине милиона година, коју је 1875. године открио ботаничар Јосиф Панчић у засеоку Ђурићи, у Заовинама. Данас, у малим популацијама, Панчићева оморика може се наћи само на Тари, у кањону Милешевке и на крајњем истоку Републике Српске. Тара је име добила по илирском горштачком племену Аутаријатa, који су у бронзано доба живели на њеним обронцима.
У част 35 година од оснивања НП Тара, Службени гласник је објавио ово лексикографско дело које ће се, верујемо, читати не само у годинама већ и у деценијама које следе. Лексикон је дело 10 уредника, 28 аутора текстова и 23 аутора фотографија. Национални парк Тара, проглашен 1981, простире се на површини од 19.175 ха (готово 3.000 ха у режиму заштите I степена), а један је од најзначајнијих центара биолошке разноврсности Србије и једно од најбогатијих шумских подручја Европе.
Едиција Лексикони националних паркова Србије, конципирана у Лексикографској редакцији Службеног гласника, од националног је значаја и реализована је у партнерској сарадњи осам јавних предузећа и установа: Службеног гласника, пет националних паркова, Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и уз стручну помоћ Завода за заштиту природе, а финансијску подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
Објављена су три тома (Ђердап, Копаоник и Тара), а из штампе до краја године излазе преостала два (Фрушка гора и Шар-планина).
Едиција је дело 120 аутора текстова, 100 аутора фотографија, 27 уредника, 5 стручних редактора и већег броја сарадника – више од 200 стручњака из различитих области: биолога, геолога, климатолога, хидрографа, демографа, етнолога, историчара, археолога, историчара уметности, културолога, лингвиста, социолога, туризмолога, лексикографа.
Пет лексикона садржи 4.000 чланака (укупно 2.500 ауторских страна, више од 1.700 штампаних страна), богато илустрованих (2.000 илустрација, фотографија), као и 25 географских карата приређених посебно за ову едицију.
Концепт и метод рада, пројектни менаџмент, редакцијска обрада текста, ликовно-графичко уобличење и штампа урађени су у ЈП Службени гласник. При избору одредница, уредничком тиму Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Лексикографске редакције Службеног гласника помагали су уређивачки савети.