У фоајеу Свечане сале Дома војске Србије, у среду 30. септембра, представљена је књига ИНФОРМБИРО И ЈУГОСЛОВЕНСКА (НАРОДНА) АРМИЈА, аутора Милана Терзића, Михајла Басаре и Дмитра Тасића.
О књизи су говорили Гордана Милосављевић Стојановић, уредник, др Љубодраг Димић, др Милан Ристовић и аутори др Милан Терзић и др Михајло Басара.
Информбиро и Југословенска (народна) армија драгоцена је књига у којој су сабрани до сада неистражени и необјављивани документи из периода од 1948. до 1958, чувани у војном архиву. Ова бурна и значајна деценија у историји Југославије до данас не престаје да интригира јавност и стручњаке. Након вишегодишњег истраживања Бојан Терзић, Михајло Басара и Дмитар Тасић пружили су на увид јавности најзначајнија артефакта тог периода. Њихов студијски увод на шездесетак страна пружа научна објашњења и зналачки уводи читаоца у документа која су студиозно селектована како би свеобухватно приказала политичке, друштвене, војне и економске прилике у Југославији. Сабрана документа приказују статистичке податке и извештаје различитих политичких и војних комисија и опуномоћстава, као и записнике са најважнијих састанака државног врха. Први нам дају прецизне информације о догађајима, жртвама, морално-политичкој подобности и структури чланства у различитим војним и политичким организацијама тога доба. Други пак откривају о чему се разговарало на састанцима државног и војног врха, којима су присуствовали Броз, Коча, Кидрич, Ранковић, Влаховић, Дапчевић, Креачић, Вукмановић, Лескошек, Бакић, Шиљеговић, Орешчанин, Беговић и још многи значајни људи тога доба. Увидом у документа читалац може паралелно пратити развој спољнополитичке ситуације и унутрашњих економских и војних промена у Југославији. С једне стране, може се уочити прецизност послератне бирократије у сакупљању и анализи података, а са друге, како се кроз записнике, уредбе, указе и наредбе стварао нов правни оквир за нову идеологију. Документи из 1948. сведоче о томе како је једна несмотрена реч могла скупо коштати човека, док они из 1958. омогућавају ИБ емигрантима да се врате у земљу. Занимљиви су и записници са састанака из 1954. везани за случај Милована Ђиласа који нам појашњавају атмосферу тог времена.
Књига је занимљив извор не само историчарима већ и радозналим читаоцима, писцима и сценаристима који ће у документима моћи да пронађу изворну грађу првог реда за неке будуће књиге, које ће на нов начин осветљавати године комунистичке владавине. На читаоцима је да тумаче и стварају слику тога доба. Аутори књиге понудили су им оригинална документа без жеље да утичу на њихово тумачење и пресуђују, што је услов за аналитичко сагледавање прошлости, рекла је уредница издања Гордана Милосављевић Стојановић.
По мишљењу професора Милана Ристовића књига је искорак у добром правцу, јер код нас постоји дисконтинуитет у објављивању архивских докумената, али и њихова административна хиперпродукција. У овој књизи аутори су издвојили најважније и најтипичније списе који уједно пружају најдрагоценије информације о драматичном периоду историје југословенске државе, истиче Ристовић. У њима се види угроженост државе, као и све оно што се преламало унутар војних структура, а било је везано за сукоб и раскид са Совјетским Савезом. Ристовић указује да је ово узбудљива литература помоћу које се сагледавају различити елементи од државне политике до судбине појединачних припадника југословенске војске и чланова њихових породица.
Професор Љубодраг Димић нагласио је да данас пред собом имамо прворазредни документ који непогрешиво суди о једном времену и осетљивој теми која изазива полемике, страсти и заокупља јавност деценијама уназад. Цео феномен никада није постао видљив.
Овој теми пре историчара приступали су писци и уметници различитих праваца, па се слика о Информбироу почела мењати и без историчара. Сада добијамо књигу која снагом докумената рационализује читаву причу јер пред собом имамо историјске изворе. Важна је природа докумената који се овде саопштавају. Та грађа је похрањена у Војном архиву и по свом карактеру је војна, али и партијска, а делом и војнобезбедносне природе, па се мора читати са посебном опрезношћу и критички јер представља мишљење одређеног круга људи и сазнање да је комунистичка партија изнад свега. Док су документи у прва три поглавља ове књиге сведочанство о размерама једног великог страха који је терао државу на одређене типове понашања, четврто поглавље говори о размерама сумње која је пратила тај страх и која га је, вероватно, додатно генерисала.
Димић закључује да ова документа приповедају једну високо персонализовану причу и да су у тој причи присутне кључне личности југословенског политичког и војног живота.