У петак, 31. октобра на штанду
Гласника, у оквиру
Гласниковог сајамског програма представљена је књига
Дерби, мој дерби / Много смо јачи! чији су аутори Божо Копривица и Вуле Журић, који су из два угла – присталица Партизана и Црвене звезде – испричали причу о тим клубовима, њиховом ривалитету, својим навијачким искуствима, али и своје личне, животне приче.
Том приликом, о књизи су говорили уредник издања Миодраг Раичевић и двојица аутора – Журић и Копривица.
Раичевић се осврнуо на историјат настанка и развоја фудбала, од његових енглеских почетака, преко првих фудбалских дешавања на овим просторима почетком 20. века, па до оснивања вечитих ривала – Црвене звезде и Партизана – 1945. године. Говорећи о самој књизи и њеном настанку, он је захвалио свима који су помогли и учествовали у раду на њој, напоменувши да није реч о историји два поменута клуба, већ о интимној причи два аутора.
„Фудбал јесте планетарни феномен, а свака прича о фудбалу је увек емотивна – ово је прича два еминентна аутора који је причају још од кратких панталона, свако из свог угла“, казао је он.
Копривица, иначе навијач Партизана и аутор дела књиге о црно-белима, присетио се свог првог „Вечитог дербија“ и узбуђења које је тад доживео.
„У књизи су приче и сведочења легенди Партизана, али је она, на неки начин, и историја моје породице“, истакао је он.
Звездаш и аутор црвено-белог дела књиге, Журић, такође је препричао своја прва искуства са вечитог фудбалског дербија и оценио да књига (обе њене приче) суштински није о фудбалу. Његова прича, како је нагласио, уједно је и опроштај од оца уз којег је заволео фудбал и Црвену звезду.
„Надам се да ћете обе приче читати дубоко верујући у њих – ми смо пре свега одани књижевности, а фудбал свакако јесте још једна лепа прича, која се никад не завршава“, закључио је он.
У овој „црвено-бело-црној“ књизи реч је о два лирски сетна фудбалска полувремена. У име Звезде и Партизана и армија њихових навијача на „бели“ терен „истрчала“ су два јединствена фудбалера – Копривица и Журић како би започели утакмицу досад невиђену у српској књижевности. Утакмица је завршена нерешено, с нешто голова у обе мреже, а победила је – игра. Играти, додавати, додати другоме добру лопту или добру реч у самој је основи и фудбала и књижевности. Ко није добро видео с трибина, ко не верује „успореном снимку“, нека отвори корице ове књиге и нека чита!