У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 5. јуна, представљена је књига Београд као аутобиографија Мирјане Поповић Радовић.
На представљању књиге, објављене у Гласниковој колекцији „Слика и реч“, коју је уредила Татјана Чомић, осим ауторке, говорили су Милан Влајчић, књижевни и филмски критичар и публициста, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Реч је о новом, измењеном и допуњеном издању Београда као аутобиографије, с поговором Петра Арбутине, које је цртежима илустровала сама ауторка.
Према оцени Арбутине, Мирјана Поповић Радовић је овом књигом успела да реконструише неправедно заборављеног и малограђанштином потцењеног београдског човека.
„Посебно ми је важно што је друго издање ове књиге објављено у Гласнику, а с њом се уједно и увећава број књига о Београду које смо ми објавили“, напоменуо је он.
Арбутина је такође истакао и то да књиге као што је ова увек треба да носе сличан назив, јер све мора почивати на непосредном искуству живљења, али и то да ова књига заправо представља и својеврсни каталог чворишта смисла, у којем ауторка испољава и своју одговорност према граду.
Влајчић је констатовао да се ова књига може тумачити као аутобиографска из два угла – као лична и као аутобиографија једног града, као и то да она, премда говори и о неким прошлим временима, ипак не доноси ону врсту носталгије која је повод за прекрајање прошлости.
„Ауторка у овој књизи примењује своје знање из више области, па је она стога јединствена, а сваки есеј у њој почиње њеним утиском, који се потом наративно развија“, оценио је Влајчић
Он је нагласио да ауторка у овој књизи разлаже митску ауру Београда, коју заправо поседује сваки град, који је стога суштински невидљив и неразумљив за све оне који нису научили да га читају.
„У сваком граду постоји и паланка, а самим тим увек су занимљиви однос и напетост која влада између паланке и метрополе, односно између затворености и отворености једног града, а Београд је увек био препознатљив по овом другом“, казао је Влајчић.
Мирјана Поповић Радовић се најпре искрено захвалила издавачу (Гласнику) због тога што је вољан да објављује овакве књиге, нагласивши важност правих издавача књига за једно друштво, који су, према њеној оцени, као такви, уједно и симболи вредности тих друштава.
„Ово је у бити књига дијалога, иако све, па тако и садржај ове књиге, увек почива на субјективном односу“, рекла је она.
Ауторка ове књиге је такође истакла и то да су сви књижевници који пишу о граду важни за опис његовог духа, док су они који су део ове књиге уједно и они ствараоци који су њој духом блиски.
„Ствараоци изабрани за ову књигу били су за мене не само друго лице мога града већ и његови посебни становници који су ми омогућили аутобиографски поглед на сопствено сазревање - мислим да Београд свакако заслужује и од нас писаца да о њему оставимо траг кроз своје писање“, закључила је Мирјана Поповић Радовић.