У Клубу – књижари – галерији
Гласник, у четвртак 2. фебруара, представљена је књига
СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР за годину 2017/7525. Драгомира Антонића, објављена у саиздаваштву
Информатике АД и
Гласника.
Осим аутора, на представљању књиге говорили су Славољуб Качаревић, в. д. генералног директора Информатике АД, и Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Качаревић је приметио да постоји одређен број људи који има навику да у својој кућној библиотеци има Антонићев Календар како би их подсећао на традицију и обичаје представљене на модеран начин.
Арбутина је напоменуо да, после паузе од неколико година, Гласник поново објављује Календар, који је постао својеврсна традиција и мисија Информатике. Подсетио је и на то да се у свакој српској кући у календар уписивао важан догађај, па је он заправо својеврсни летопис свега онога што је у нашим животима остало разјашњено или неразјашњено.
„То је књига која се увек чита, и није никаква празноверница већ дугогодишње наслеђе српског народа, које је Антонић успео да угради у ову необичну и потребну књигу“, рекао је он. „Када сам био мали, у календар су се уписивали различити догађаји, датуми рођења и смрти. Али попадија Гина је записала и да је њена комшиница, док је она кувала супу, дошла и из те супе узела батак и појела га“, испричао је такође Арбутина.
Арбутина је истакао и то да сви живимо у истим датумима, али да не живимо у истом времену.
„Појам време је све оно што је баштина и традиција, а овај календар је специфично хронолошко тумачење баштине и динамичне стварности - бревијар свега што нас одређује. Писан је за народ, па би ову књигу требало да има свака кућа“, оценио је он.
Аутор Антонић се надовезао на причу о попадији Гини указујући на значај таквих записа претпоставком да кроз 50 година можда не буде више кокошака и батака.
„Има ли овде неког ко уме да насади квочку“, упитао је Антонић присутне и поручио свима да читају Српски народни календар за годину 2017/7525, у којем се бележи необична појава – 2017. почиње празником Оци, и тим празником се и завршава, а није уобичајено да се у једној години два пута славе Оци.
Српски народни календар је јединствена књига која осликава наслеђе и богатство веровања, у којој читаоци могу сазнати више о месецима младим и старим, о кућним духовним заштитницима, народним свецима, бајалицама, узречицама и другим обичајима.
Овај календар обједињује и све оно што су предање, митолошка и религиозна свест, етничке и етнолошке посебности током времена уградили у народно памћење. Антонић је подсетио да су Срби 1919, након формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, прихватили грегоријански календар, док је Српска православна црква остала верна јулијанском календару.
Он је истакао и да је најпрецизнији и најтачнији календар направио научник Милутин Миланковић, који је усвојен 30. маја 1923. на Свецрквеном сабору у Цариграду, с тим што је свакој цркви препуштено да сама одлучи када ће почети с његовом применом. До краја 2016. ниједна црква није донела такву одлуку.