У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 18. децембра, представљена је књига ЈУГОСЛАВИЈА У СЕНЦИ РАТА – Ратни ветерани и стварање нове државе – 1903–1945. Џона Пола Њумена.
О књизи овог и те како актуелног и признатог историчара говорили су историчари Данило Шаренац и Дмитар Тасић, који је и преводилац овог издања, и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
Уредница издања је говорила о познанству и сарадњи аутора (Џона Пола Њумена) и преводиоца (Дмитра Тасића) и о томе како је дошло до тога да ова књига буде објављена у Србији, напоменувши изузетно важну чињеницу да је ову књигу објавио и престижни „Cambridge University Press“.
„Посебно је важно то што читајући ову књигу можемо да сагледамо и то како нас други виде и тумаче, на шта често заборављамо; Џон Пол Њумен је дошао са стране и дубоко уронио у ова збивања и архиве који о њима сведоче, а видећемо какве ће бити реакције читалаца“, рекла је уредница.
Према њеним речима, Њумен као неутрални посматрач анализира заоставштину Првог светског рата, чије последице до данас нагризају Европу и креирају геополитичке прилике на Балкану, нудећи поглед искоса на нашу прошлост.
Шаренац је констатовао да је реч о књизи која нас повезује с оним актуелним у савременој историографији, нудећи нашој јавности прилику да се упозна са научним трендовима у том погледу, који у фокус смештају човека с именом и презименом.
„Гласник је објављивањем ове књиге стао на праву страну пратећи актуелне академске оквире“, рекао је он, још једном напоменувши да је ова књига дело озбиљног научног радника. „Њумен се озбиљно бавио темом коју је одабрао, а захваљујући одличном знању српског језика, могао је да чита архивску грађу свих бивших република СФРЈ“, нагласио је Шаренац.
Он је такође оценио и да је Њуменова књига драгоцени допринос грађи о народима Југославије током Првог и Другог светског рата и редак поглед са стране о нашим народима током 20. века.
Тасић се захвалио Гласнику на разумевању исказаном у погледу важности објављивања ове књиге, која кроз занимљив приступ и казивања о ратним војним ветеранима преде причу о једној држави, подстичући позитивну научну полемику.
„Као историчар и аналитичар савремених збивања, признајем да ми је искрено жао то што није на адекватан научни начин испраћено оснивање државе Југославије, коју можемо волети или не, али је не смемо игнорисати јер ће нам се то стално враћати у различитим негативним облицима“, нагласио је Тасић оценивши да је, стога, неопходно неговати озбиљан критички приступ овој теми.
Тасић је истакао да је књига изузетно квалитетно написана и да је током превођења уживао у ауторовом специфичном приступу теми коју је обрађивао. Он је похвалио Њумена и његов приступ историјској грађи како би ова књига била занимљива најширој читалачкој публици. „Књига је прича о људима који су допринели стварању Југославије и како је та држава функционисала, а ја сам му, као историчар, помогао да исправи неке грешке“, казао је Тасић.
Истражујући културу победе и пораза на простору Југославије након Првог светског рата, Њумен се суочио са историјски скрајнутим документима, која су велике теме и догађаји прекрили. Новостворена држава, у чијим границама су се нашли победници и поражени, није имала довољно капацитета да се избори с унутрашњим проблемима који су настали уједињењем, али и који су били наслеђени из Аустроугарске и балканских ратова. Крхка и ратом опустошена Краљевина Југославија, под теретом је градила свој политички и правни систем усмеравајући енергију на међународне односе, док су њени грађани очекивали бржи и праведнији бољитак за себе. Турбулентне прилике, међупартијски сукоби и диктатура допринели су да се јаз међу победницима и пораженима продубљује у годинама између два рата ескалирајући кроз нови сукоб обележен злочинима поражених у Великом рату.