У уторак 26. маја, u Клубу – књижари – галерији Гласник представљена је ПОЉСКА КЊИЖЕВНА АВАНГАРДА II, Поезија, проза, драма – 1917–1939, коју је превела и приредила Бисерка Рајчић
О издању које представља монументални подухват књижевне историје и преводилаштва говорили су Бисерка Рајчић и уредник – проф. др Гојко Тешић.
Реч је заправо о другом тому ПОЉСКЕ КЊИЖЕВНЕ АВАНГАРДЕ, чији први том је објављен 2011, такође у издању Гласника. Оба тома су дело најпризнатије полонисткиње с овог простора – Бисерке Рајчић, која је у току своје вишедеценијске посвећености овом послу прикупљала и преводила пољску књижевну авангарду. Златица Ђокић, начелница Гласникове Службе за маркетинг и односе с јавношћу, подсетила нас је да су оба тома објављена у библиотеци Књижевне науке и колекцији Авангарда, чији уредници су Милка Зјачић Аврамовић и Гојко Тешић.
Гојко Тешић, један од највећих познавалаца теорије и историје авангарде (српске и стране) на овом простору, оценио је да је ово дело по свом обиму и богатом садржају јединствено у литератури која се бави феноменима авангардне књижевне уметности.
„О пољској књижевној авангарди, насталој у периоду од стицања независности, од 1917. па до 1939, која је у Србији досад била мало позната, ми на српском језику имамо више и комплетније него сами Пољаци“, истакао је Тешић.
Прва књига, додао је он, садржи програме, прогласе, протесте, полемике појединих праваца и група (експресионизам, формизам, сферизам, футуризам, Краковска авангарда, Жагари, четворопрег, артес, јидиш авангарда) и богато је илустрована. Друга књига, како је он истакао, обухвата авангардну литературу: поезију, прозу и драме припадника поменутих пољских група и праваца уз исцрпне коментаре и сажету историју пољске авангардне књижевности од 1917. до 1939. године.
„Књиге које је приредила и превела Рајчићева својеврсни су европски раритет“, нагласио је Тешић приметивши такође да је авангарда сада „у моди“ широм Европе, јер се оживљава историјска авангарда с почетка 20. века, и то од руске до пољске, немачке, аустријске и француске, иако у доба када је стварана за њу није било ни разумевања ни интересовања.
Као важан моменат за пољску авангарду Рајчићева је навела улогу асимилираних Јевреја који су писали на пољском, иако су имали периодику и на јидишу.
„Феноменом у пољској књижевности сваког периода, од ренесансе до прве половине 20. века, пре свега се сматра поезија јер је њен допринос светској поезији огроман. Антологија међуратне пољске авангарде, међутим, показује да ништа мањи феномени нису ни проза и драма, јер не само што не заостају за светском авангардом у тим жанровима већ јој у много чему претходе“, истакла је она, а као пример је навела драме писане двадесетих година које су наговестиле театар апсурда, какав Запад није имао све до средине 20. века.
Како је нам је појаснила Бисерка Рајчић, у првом тому је приказано 85 манифеста, док је у другом обухватила књижевност 70 аутора, међу којима има највише песника. Занимљива и значајна је, сматра она, интензивна сарадња писаца, сликара, музичара међу припадницима бројних авангардних покрета који су релативно кратко трајали, али су након Другог светског рата постали веома занимљиви за цео Запад, посебно САД, где су одиграли значајну инспиративну улогу у новим правцима у уметности.
Рајчићева је испричала да су јој и сами Пољаци одали признање што је на једном месту сакупила све што је битно за њихову авангарду између два рата, о којој су они, иначе, тек недавно проговорили на прави начин на научном скупу у Закопанима, а затим и у Варшави, где су у јавности њене књиге примљене с огромним задовољством и стекле изванредну популарност.