ЏЕЛАТИ СРПСКЕ СУДБИНЕ

Београдски новинар и публициста Небојша Богуновић, широј читалачкој публици познат по свом делу "Успон Србије - од Првог српског устанка до Првог светског рата" већ дуго се бави проучавањем српске прошлости. Фељтон, који ће "Вести" објављивати од уторка, написао је на основу материјала за своју нову књигу. У њој користи до сада непознате и некоришћене документе из домаћих и страних архива, а посебно су важни подаци и преписка које је добио из документационог центра Министарства иностраних послова Русије. Овај фељтон је, у ствари, документована прича о рађању српске дипломатије, од њених првих потеза у данима Првог српског устанка, деловању у време бурних збивања када је земља одолевала притисцима великих сила, све до доласка првих страних дипломата у Београд.

• Шта вас покреће да пишете о догађајима из српске историје новијег доба?
- Од доласка Срба на балканске просторе у 7. веку па до данашњих дана велике силе играју крупну, некад и судбоносну улогу у нашој историји. Још од 1054, односно од раскола источне и западне цркве, па до скорашњих дана на балканским просторима су се водили верски и национални ратови. Као што је један стари хроничар рекао: "Када су овим путевима пролазили добронамерни путници, наши људи су их дочекивали са хлебом и сољу, али када су се њима кретале војске, народ их је пресретао са пушком у руци." Нажалост, у нашој прошлости је било више ових других примера. Овакав геополитички положај најбоље је објаснио наш велики научник Јован Цвијић: "Ко нам је крив што смо кућу саградили насред пута."

Страх од руског утицаја

• Да ли су Енглези показивали интерес за Балкан?
- Енглеска није имала територијалних аспирација на Балкану, јер је економски била намирена својим великим колонијалним поседима у Азији и Африци, али је будно мотрила да се руски утицај не прошири на ове просторе. Енглеска дипломатија је највише зазирала од Србије, уверена да је она продужена рука Русије на југоистоку Европе. То је, између осталог био и разлог што је Лондон, нарочито у време Првог и Другог устанка, подржавао Турску на рачун Србије. Такав је однос Енглеска имала према нама готово кроз цео 19. век јер је, како је рекао један хроничар "у лику мале Србије видела велику Русију".

• У којим раздобљима је међународни фактор имао најизразитији утицај на нашу судбину?
- Тај утицај се највише осећао приликом стварања самосталне српске државе у првим деценијама 19. века, у време Првог и Другог српског устанка, као и приликом силаска краљевине Србије са историјске сцене, зарад стварања Југославије. Рађање српске државе родило је страховање код неких европских држава, пре свега код Аустрије и Енглеске, да на Балкану не настане снажна словенска и православна држава на коју ће велики утицај имати Русија.

• За које државе може да се каже да су биле благонаклоне према Србији?
- Из данашње перспективе може да се каже да је највише интереса, па и највише жеље за нашу националну добробит показивала Русија, донекле и Француска. Најчвршћи односи и најблискије везе постојали су у периодима када су се српски и руски државни и национални интереси узајамно подударали, односно онда када је Србији био потребан снажан заштитник и савезник, као и када је великој словенској земљи на истоку била потребна Србија да преко ње шири утицај на Балканском полуострву. Најблискија и најпродуктивнија сарадња Срба и руске државе успостављена је за време Првог и Другог устанка и о томе се највише и говори у овом фељтону.

• Али, било је и периода раскорака и сукоба?
- Између Србије и Русије су избијали и жестоки неспоразуми и политички сукоби када су им национални и државни интереси били различити. Типичан пример за то је такозвани Санстефански уговор који је Русија склопила са Турском после завршетка рата 1878. Тада се руска дипломатија изборила да Бугарска добије знатне делове српске територије, укључујући и градове Ниш, Пирот, Лесковац и Врање. Тада је Русији Бугарска била потребнија, као залеђе Истанбула и Босфора, које је руска војска хтела да запоседне, чиме би се остварио вековни сан - излазак на топла мора. Тај руски сан је на Берлинском конгресу поништен, а српски народ осетио је горак укус дволичне политике петроградске владе. У београдској јавности се тада говорило да је Русија за Бугаре мајка, а за Србе маћеха.

Истраживач Београда и националне прошлости

• Небојша Богуновић је закорачио у седму деценију новинарског живота, а последње две је испунио публицистичким радом, посветивши се историји Београда и Србије.
• Рођен је 1932. у Дрвару, где је почео школовање, али је гимназију и Правни факултет завршио у Београду. У новинарство је ступио врло млад. Био је међу ауторима првих емисија београдске телевизије, њен дописник из Хрватске 1959-63, да би од 1964. радио у информативној служби Скупштине Београда, а од 1972. као начелник Одељења за штампу.
• Од 1982. је главни и одговорни уредник часописа "Ревија Београда" који је 1976. основао с групом истакнутих београдских новинара. Био је и оснивач и први директор Београдског летњег фестивала БЕЛЕФ.
• Седамдесетих година је у "Политици" уређивао популарну рубрику "Из старог Београда", а 1968. са Дивном Ђурић-Замоло објављује монографију "Београд са старих фотографија".
• Осим дела "Успон Србије - од Првог српског устанка до Првог светског рата", писао је и историјске књиге "Под заставом Карађорђа", "Којекуде Србијо", "Српско-црногорска размеђа" и друге.

• Каква је била улога Аустрије?
- У зависности од интереса. Аустрија је већ од краја 18. века, нарочито откад је у ратовима са Наполеоном и Немачком изгубила знатне територије на западу и југу Европе, показивала освајачке намере према Балкану и Србији, јер је по сваку цену хтела да добије територијалну, политичку и економску компензацију за ове губитке. Ту компензацију је остварила анексијом Босне и Херцеговине 1908, али је све то изгубила у Првом светском рату.

• Да ли се политика Француске мењала према Србији?
- Однос Француске је био променљив. У Првом српском устанку помагала је највећег српског непријатеља, Турску, а у Првом светском рату је издашно помогла српску војску. На Солунском фронту Срби и Французи су се борили против заједничких непријатеља Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Сличан однос према Србији је имала и Италија, као и неке друге земље.

• Да ли у историји има политичких примера које наша данашња дипломатија треба да има на уму?
- Ако ко треба да се учи од историје и да проучава историјска збивања онда смо то ми Срби. Јер, све што нам се данас дешава већ нам се догађало у прошлости. И политички притисци и дипломатске уцене и економске блокаде и војне интеревенције, све је то већ виђено у нашој историји. Под политичким притисцима смо били готово у целом 19. веку. Економску блокаду нам је увела Аустроугарска још 1906. и то назвала царинским ратом, јер је забранила увоз стоке и пољопривредних производа из Србије. Енглеска је дипломатски уцењивала краља Петра Првог због мајског преврата 1903, захтевајући да се похапсе официри који су учествовали у убиству краља Александра Обреновића и његове супруге Драге, па чак због тога прекинула дипломатске односе са Србијом. Бечки двор и влада су нам 1914. послали неприхватљив ултиматум, као алиби за почетак Првог светског рата.

• Шта саветујете српским политичарима?
- Да су боље познавали историју свог народа, неки лидери су могли да избегну многе српске недаће. Не каже се залуд у народу да се само будала спотиче два пута о исти камен.