У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 30. маја, представљeна је књига ГОРАК СВЕТ Јозефа Шкворецког, објављена у преводу Александра и Светозара Илића.
На представљању књиге говорили су Александар Илић, дипломата, књижевник и преводилац овог издања, Милан Влајчић, филмски и књижевни критичар, Никола Вујчић, уредник издања, и Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Петар В. Арбутина је истакао да је реч о њему посебно драгом писцу који је неоправдано заборављен, па се с овом књигом, у одређеном смислу, враћа међу наше читаоце, али и то да је његово дело, као и књижевност у целини, посебно значајно сагледавати и разматрати у ширем контексту културе у којој она настаје - културе из које потиче њен аутор.
Никола Вујчић је напоменуо да је Александар Илић „главни кривац“ за то што су чешка књижевност и култура у великој мери присутне на овим просторима.
„Чешки писци и мислиоци су код нас често имали бољи и већи приступ него у својој земљи, а пример за то је Вацлав Хавел, али и Шкворецки“, констатовао је Вујчић.
Он је оценио да стил Шкворецког, а тако и ове приче, између осталог одликују очигледне језичке бравуре и невероватан хумор.
„Шкворецког такође дуго није било на нашем књижевном тржишту, а сада је поново ту, захваљујући пре свега Александру Илићу“, истакао је Вујчић.
Александар Илић је објаснио да структура овог издања обухвата две целине: прву, у којој се налазе приче које разматрају судбину Јевреја за време немачке окупације у светлу тријумфа једног тоталитарног режима, које су посебно потресне и опомињуће, а уједно представљају ауторов допринос литератури холокауста с једног не толико анализираног терена (бивше Чехословачке), и другу целину, у којој су сабране приче које показују разочарање након победе Црвене армије и неслободе које су одликовале период који је потом уследио.
„Све приче скупа, без разлике, бране људску чежњу за слободом и потребу да се живи достојанствено, и оне су усмерене против сваке врсте холокауста, а у овој књизи, која и поред тема које прати бескрајно духовита, свако ће моћи да препозна и заволи хуманизам њеног аутора“, нагласио је Илић.
Милан Влајчић је напоменуо да су приче из ове збирке настале у периоду од 1952. до 1967, односно у периоду пре него што је Шкворецки емигрирао у Канаду после уласка совјетских трупа у Чешку 1968. године. Влајчић их је назвао „неком врстом сентименталног васпитања у флоберовском смислу“ указујући на пишчев хумор и самоиронију, као важно средство, посебно код Чеха, у борби за слободу.
„У данашњој култури заборава, која и те како одликује наше просторе, често се превиђа и то колико је наших утицајних интелектуалаца и уметника школовано у Прагу“, подсетио је Влајчић нагласивши и то да је Јозеф Шкворецки био изузетно разноврстан стваралац и део велике и утицајне генерације интелектуалца с тих простора, којој припадају и Кундера, Храбал, Хавел...
„Појављивање ове књиге ме је изузетно обрадовало јер она нуди посебан читалачки доживљај“, закључио је Влајчић.
Јозеф Шкворецки (1924–2012) убраја се у класике савремене чешке књижевности, а готово сва његова књижевна дела превођена су и објављивана код нас. Литерарну славу стекао је већ са својим првим романом Кукавице. Дела су му због цензуре излазила са закашњењем, а редовно је почео да их објављује тек кад је 1969. емигрирао у Канаду, где је са супругом, такође писцем Зденом Саливаровом, основао издавачку кућу 68 издавача, захваљујући којој су чешка и словачка дисидентска и самиздат литература освојила свет. У Канади је радио као професор књижевности, а после тзв. плишане револуције често је посећивао отаџбину, где је награђен највишим државним одликовањима.