Тајни план Милоша Обреновића и Сигмунда фон Хердера о индустријализацији Србије подразумевао је геолошка истраживања. Хердеров путопис открива књаза као визионара који је планирао индустријску револуцију.

Наиме, одмах пошто је 1830. Србија постала аутономна држава, Милош је кришом од Турака, започео преписку с бароном Хердером, „врховним рударским старешином“ Саксоније - водеће рударске силе тога доба. Кад је Хердер предложио да лично обави геолошко истраживање, Србије књаз је оберучке прихватио.

Архиви немачке краљевине Доње Саксоније откривају да је Хердерово путовање сматрано веома важним подухватом јер је обнављало везе прекинуте падом средњовековне српске државе.

- Кад је позвао Хердера да дође у Србију, Милош је кренуо путем Немањића. Њихова држава је моћ изградила на рударству када су довели Сасе - Саксонце, који су отворили руднике и развили металургију. Милош је схватао да држава не може да опстане само на пољопривреди и извозу стоке. За напредак је неопходна индустрија, које нема без сировина. Зато је позвао Хердера да истражи руде - објашњава историчар Борисав Челиковић, уредник у „Службеном гласнику“, захваљујући коме после готово два века српска јавност упознаје Хердерово дело.

Из данашње перспективе делује невероватно да је неписмени владар Србије, која је почињала од нуле, знао ко је Хердер и комуницирао с најтраженијим рударским стручњаком тог доба.

- Милош јесте био неписмен, али не и неинформисан. Напротив. Сваког јутра добијао је страну штампу коју су „писари“ читали и преносили му садржај. Он није морао да зна ко је најбољи геолог у Европи, али је имао сараднике који су му нашли ту информацију - каже историчар проф. др Радош Љушић, директор „Службеног гласника“.

С друге стране, Хердер је од детињства знао за Србију.

- Фамилија Хердер веома је допринела промоцији српске културе и развоју науке. Још 1778. је баронов отац Јохан Готфрид фон Хердер, филозоф, историчар, преводилац и песник први у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука. Педесет година касније, његов син Сигмунд истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао не њену светлу будућност - каже геолог Алена Здравковић, кустос Збирке-музеја Рударско-геолошког факултета.

Историчари кажу да се не треба чудити „равнодушности“ књаза који није дочекао угледног госта у августу 1835, већ је отпутовао у Цариград. Лукави Милош тако је прикривао важност мисије стручњака који је званично тражио лежишта соли и термалне воде. Главни Хердеров задатак био је истраживање лежишта угља и метала неопходних за војну индустрију, јер је књаз желео оружану силу независну од туђег оружја и муниције.

Уочи Хердеровог долска у Србију, Совјет је наложио окружним начелствима да раскрче прилазе напуштеним рудиштима и коповима и прикупе податке о старим рударским радовима, као и топониме који указују на рударење или постојање корисних минералних сировина.

- Преписка Милоша и Хердера открива да су они разматрали не само отварање рудника и изградњу ливница, бећ и изградњу пруга у Србији, преусмеравање река ради транспорта руда бродовима и наводњавања њива. Хердер је предлагао да се српска деца шаљу у Саксонију на школовање, али и да се отвори рударска академија у Србији. Он је открио царски град Феликс Ромулијану и инсистирао да Србија направи музеј - каже Алена Здравковић.

Совјет је Хердеру и његовим сарадницима, краљевском рударском стручњаку Целеру и регистратору Лешнеру одредио пратиоца, познаваоца немачког језика, директора канцеларије Управителнога совјета Стевана Радичевића. Књаз наређује да им се придружи још један совјетник да пази да се барону одају дужне почасти, као и два униформисана војника.

Ипак, они нису имали само задатак да Хердеру олакшају посао, већ и да информишу књаза о томе шта он ради. Тако совјетник Радичевић после тродневног боравка у Мајданпеку шаље добре вести Јеврему Обреновићу, који их хитно прослеђује Милошу у Цариград.

- Барон Хердер је Мајдан Пек провидио и ту нашао бакра и гвожђа у таквом количеству да ће овај мајдан један од најбогатијих у Јевропи бити - јавио је Радичевић.

Нажалост велики планови књаза Милоша и барона Хердера нису се остварили.

- Милош је био владар који је вукао и предњачио с неколико квалитетних сарадника, али и гомилом пришипетљи које су то квариле. Таква ситуација се често понавља у српској историји - каже проф. др Радош Љушић.

Планови о отварању рудника и индустријализацији су пропали кад су уставобранитељи натерали Милоша на абдикацију и прогнали га из земље.

- Његови бивши срадници нису имали његову визију, већ су само спровели јалову бирократизацију Србије. Отварање првог модерног рудника у Србији морало је да сачека Милошев повратак на власт. Комплетан Хердеров извештај под именом „Рударско путовање по Србији 1835. године“ одштампан је 1846. на немачком у Пешти. Захваљујући Добрили Бегенишић, која је превела његово дело с тог архаичног језика, исправили смо велику неправду. Нажалост, мора се признати да још најмање 70 одсто дела која су написана о Србији нису преведена - каже Челиковић.

А ОД КНЕЗА ДУКАТИ И САБЉА

Милош је уз велику захвалност наградио барона Хердера за залагање на испитивању руда Србије током десетонедељног теренског рада, често у најгорим временским условима.

- Поред новчане награде од 1.000 дуката, поклонио му је и специјално исковану сабљу с балчаком опточеним сребром и златом, у који је уфасовано 118 брилијаната од око 20 карата. Та сабља је, затим, постала баштина Хердерових наследника на месту врховног рударског старешине Саксоније - каже Алена Здравковић.

Барон Хердер је био први странац који је добио такво одличје Узбуђен због указане почасти он је изрекао једну од најлепших порука српском народу:

- Свим мојим драгим Србима, за које је везана моја душа пуна верног пријатељства, љубави и оданости, исказујем моје најприсније и најсрдачније поздраве усмено, преко господина Милутиновића који је сада тако срећан одлазећи у она лепа брда и долове у којима пирка лак поветарац.

ХОМЕРОВО НАСЛЕЂЕ У СРБИЈИ

Барон Хердер се нашао у Неготину за време чувеног Петровданског вашара, где су га нарочито импресионирали гуслари. - Лепу ствар доживео сам данас идући главном улицом кроз Неготин кад сам чуо у једној од српских кућа гусле и да се уз њих пева. Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни али пријатни и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже - забележио је Хердер.

Б. С.