У уторак, 10. децембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига Наслов уместо шешира. Збирка прича за читање и слушање, Наталије Трнавац. О књизи су, осим ауторке, говорили Владислава Војновић, књижевница и сценаристкиња, Зоран Пеневски, писац и сценариста, и Весна Смиљанић Рангелов, уредница издања.
Владислава је истакла да је посебност ове књиге, која према њеном суду треба да добије неколико награда, у томе што се не додворава младом читаоцу. „Нема у њој Тиктока ни осталих модерних ствари, чак се компјутер помиње само на једном месту у причи, када се каже да се поезија и проза жале да их не читају због компјутера“, објашњава она. Владислава тврди да ће, упркос томе и баш због тога, ове приче однеговати нове генерације правих читалаца.
Зоран Пеневски је истакао да се с Наталијиним стваралаштвом упознао одавно, односно да је у издавачкој кући у којој је био уредник настојао да објави ову збирку коју је сада издао Службени гласник. „Било је само питање времена, а мени је било јасно да ће ове приче наћи свој пут до читаоца. С Наталијиним стваралаштвом, не само с причама, упознат сам и шире и овом приликом бих је замолио да настави да пише стихове јер то одлично ради. У овој збирци омиљена ми је прича ’Причуљак’ у којој се показује сва њена вештина писања кратких форми“, казао је Пеневски.
Уредница књиге Весна Смиљанић Рангелов најпре је упознала публику с богатом биографијом младе ауторке, која је до своје 15. године освојила 20 награда на конкурсима за средњошколска књижевна остварења, као и титулу апсолутног шампиона писане хумористичке речи. „Задовољство нам је да је првенац ауторке, која је по вокацији инжењер електротехнике запослен у контроли лета, објављен у Службеном гласнику. Наизглед чудноват спој у ствари не треба да чуди јер таленат и љубав према писаној речи не бирају. Додатна вредност ове збирке јесте то што садржи QR кодове, тако да приче могу не само да се читају него и да се слушају, и то у извођењу првака српског глумишта који су Наталијине приче снимали за емисију „Добро јутро, децо“. Захвалност за то дугујемо Радио Београду, односно Радио телевизији Србије. Осим Наталијиних прича, у збирци Наслов уместо шешира први пут се срећемо и са илустрацијама младе Иве Штављанин.
Ауторка је одговарала на питања, која су се углавном тицала вечне дилеме оних који су упућени у њено дело – како то да инжењер пише, а они који је познају – како то да писац инжењерише. „На питање када и зашто пишем уз све друге обавезе и данашњи начин живота, немам други одговор осим да је то једноставно саставни део мог живота, као и све друго. Пошто се нисам школовала да постанем писац, трудим се да много читам, често и по неколико књига истовремено“, открила је ауторка.
Збирка прича много пута награђиване ауторке (Награда Змајевих дечијих игара за текст монодраме за децу, 2016, Српско перо, 2018, Награда Змајевих дечијих игара за допринос књижевности за децу, 2018, награда емисије „Добро јутро, децо“, 2019) садржи 47 илустрованих прича о причама, писцу и писању, мукама књижевног заната и лепотама уметничког живота. Издање нуди могућност преслушавања звучних записа из емисије Радио Београда „Добро јутро, децо“. Са чика Душком не спаја је само радио, ове приче су бескрајно маштовите и духовите, пуне језичких играрија, драмских обрта и филозофских закључака проистеклих из обичних, свакодневних тема, а сагледаних мудрим оком детета. Достојне су школских читанки и обавезне лектире.