У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 17. маја, представљена је књига СТРАТЕГИЈЕ ОДРАСТАЊА, Просвећеност и реакције Предрага Крстића.
Осим аутора, о књизи су говорили др Александар Добријевић и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
Након књига ФИЛОЗОФСКА ЖИВОТИЊА и КАМЕЛЕОН, Гласник је недавно објавио и ову књигу Предрага Крстића, једног од најзанимљивијих теоретичара филозофије код нас. Она је објављена у новој колекцији „Светионик" коју уређује Гордана Милосављевић Стојановић, а која је намењена српским савременим ауторима средње генерације који се озбиљно баве неком облашћу хуманистичких наука и у стању су да о занимљивим и важним темама напишу синтезе које су пристипачне ширем кругу читалаца.
Гордана Милосављевић Стојановић је подсетила на то да три века модерне европске историје, коју обележавају како економски, тако и мисаони успони, почивају на идејама просвећености, и уједно констатовала да је упоредо опстајала и једна традиција, која их је доводила у питање и која однедавно гласно детектује или отворено призива и упокојење самог просветитељског пројекта.
„Многи савремени мислиоци истражују да ли се истрошила концепција која је покретала европски друштвени модел, да ли је доспела до свог самопорицања или још није рекла последњу реч“, истакла је она.
Уредница издања је скренула пажњу будућим читацима на то да је у књизи заступљен нови начин писања фуснота, на маргинама текста, јер их је оценила као драгоцене мини есеје који завређују да добију видљивије место.
„Важан додатак књизи је и детаљан научни апарат који је прати, попут библиографије, индекса имена и индекса појмова, и она стога задовољава све научне критеријуме“, казала је она.
Како је приметио Добријевић, који је годинама радио са аутором и добро је упознат са његовим начином рада, Крстић је пошао од Кантове дефиниције просветитељства, да би наставио да преиспитује и објашњава његов видокруг и делокруг у својеврсној структуралној анализи, сажимајући и повезујући векове размишљања о могућности и пожељности промене друштвеног света, ненаметљиво нас проводећи кроз разгранате лавиринте рефлексија значајних филозофа.
„Овај, силски препознатљив рукопис, занимљив је не само студентима и стручној јавности него и радозналом читаоцу, који на језгровит и разумљив начин може да открије појмовне оријентире и недоумице западне цивилизације", оценио је он.
Крстић је нагласио да је књигу писао из жеље да прошири доста лимитирана знања нових генерација које савременим начином образовања постају „фах идиоти" уместо да буду широко обавештени о темељима просветитељства на којима почива савремена западна цивилизација.
За њега је просветитељство битно за један вид ослобађања на коме треба да почива утилитаран облик образовања. Постављајући питање: шта долази после просветитељства, Крстић одговара да „још увек има простора за самопросвећивање и да су врата још отворена ".
„Ова књига претендује да буде значајна али и занимљива, па је материји приступљено мултидисциплинардно и мултижанровски како била читљива, јер бих највише волео да њени читаоци на крају констатују - каква авантура", закључио је Крстић.