Објављивањем осам од десет књига првог кола едиције Дела Станислава Кракова (1895-1968), ратника, књижевника, публицисте, новинара, колекционара, филмског редитеља… српска култура на прагу треће деценије 21. века коначно може да стави тачку на расцеп у својој историји, тврде саиздавачи овог пројекта – Службени гласник и Универзитетска библиотека Светозар Марковић.
Краков је био неопходан да би Србија коначно ушла у „доба синхроног праћења књижевне продукције и потпунијег сагледавања друштвене историје 20. века, посебно међуратног периода“.
Ипак, садржај другог кола његових дела, како је најављено, „решаваће се на академски начин“, јер ће бити предмет највећих контроверзи које су Кракова из идеолошких и политичких разлога избрисале из сваког вида јавног постојања у послератној комунистичкој Југославији.
На овој едицији ради уређивачки одбор у коме су Јелена Триван, Александар Јерков, Петар Пијановић, Младен Весковић, Зорана Опачић, Петар В. Арбутина и Александар Гаталица.
Покровитељи овог издавачког подухвата су Министарство културе и информисања Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине.
„Гласник је заједно са Министарством културе, Покрајинским секретаријатом за културу и Универзитетском библиотеком у Београду, у континуитету објавио антологијску едицију Први светски рат у српској књижевности (15 књига) и одмах следеће године Прозна дела српских научника у десет књига. Обе едиције су у значајној мери биле откривалачке и стварале су једну сасвим другачију слику, или контекст слике, Првог светског рата или књижевног рада српских научника којима писање није било занимање или непосредна професија. Била је битна целина слике о стварима догађајима и људима транспонована у оригиналан антологијски избор. На сличан начин је и Краков постао идеја и тема за чланове уређивачког одбора, заборављен романописац, један од најодликованијих ратника у Великом рату, филмски редитељ, приповедач, модерниста, путописац, хроничар, новинар… Једна од најзначајнијих фигура Београда између два светска рата. Требало је неким новим и старим читаоцима пружити комплетнији и шири увид у дело овог писца“, објашњава Петар В. Арбутина за Данас како је настала идеја о овој едицији.
Према његовим речима, „Кракова је открио и озбиљно се позабавио његовим делом професор Гојко Тешић“.
„Прве књиге, приређене прозе и романи изашли су испод његовог уредничког чекића као резултати дугих истраживања и тражења трагова заборављеног писца. То је било пре скоро три деценије и после тога је неколико издавача објавило неке Кракиовљеве књиге или изборе из прозног, публицистичког или путописног опуса, углавном лоше приређене или фототипске. Циљ ове едиције је да се, пре свега, стекне бољи и истинитији увид у велико књижевно дело које је олако из идеолошких разлога одбацивано. Јер без Кракова немамо целовиту слику о књижевности не само између два рата већ и уопште. Мало смо имали писаца такве ерудиције и знања, стила и лепоте исказа. Ове књиге би данашњим читаоцима и неким будућим писцима требало да створе једну сасвим другачију слику националне књижевности и да отворе перспективе нових читања и разумевања једног веома историјски комплексног и књижевно и књижевно-историјски веома инспиративног периода“, напомиње Арбитина.
На питање колико је велики издавачки изазов у 21. веку представити феномен Краков после толико деценија ћутања из идеолошких и политичких разлога, Арбутина одговора да је „све што покуша да надиђе једносмерне поделе и актуелну поједностављену слику о књижевности истовремено изазов и подухват“.
„Писцу не пролази време у прећуткивању, али пролази и неповратно се троши читаочево време. Ако је писац добар, временом ће бити све бољи, на губитку је само читалац који бива ускраћен за дело великог писца или му га надомештавају прикривени или отворени епигони. Зато писцу, не треба рехабилитација у класичном смислу. Нити му се може судити изван књижевности и његовог дела. Они који то желе и мисле да могу суде само себи стварајући једносмерне осуде и поједностављене формулације оптужнице. Можда би му и данас судили они који су рођени из рђаве савести својих предака. Неки вероватно и хоће. Важно је вратити писца читаоцима а време је једини праведно пресудитељ“, каже Арбутина.
Станислав Краков, син лекара пољског порекла и сестре генерала Милана Недића, рођен је у Крагујевцу. Школовао се у Књажевцу, Зајечару и Београду.
Као ђак седмог разреда гимназије пријавио се као добровољац у четнички одред Војводе Вука у Првом балканском рату.
Учествовао је у оба Балканска и Првом светском рату у којима је рањаван 17 пута и за војничке заслуге добио девет одликовања.
После рата завршио је студије права, био новинар, уредник и директор листа Време, уредник часописа Наша крила и Телеграм, политички уредник Политике, помоћник уредника у часопису Ратник, директор Радио Београда.
Покрету Збор Димитрија Љотића приступио је 1937, а током Другог светског рата подржао је генерала Милана Недића и био уредник Новог времена, Обнове и Записа.
Отаџбину је напустио септембра 1944. и до краја живота живео у Француској.
У Југославији је осуђен због сарадње са окупаторима током рата. Осим писањем бавио се и филмом. Снимио је документарац Кроз земљу наших царева и краљева, режирао За част отаџбине…
У едицији Дела Станислава Кракова објављени су романи Крила и Репортаже из авијације, кратка проза Стваралаштво у Великом рату, мемоарско-документаристичка проза Живот човека на Балкану и Пламен четништва, путописи Кроз земљу наших царева и краљева и Чар Синтре и други путописи, као и Наши савременици о Кракову групе аутора. Очекују се роман Бура и збирка Црвени Пјеро и друге новеле.