Налазите се | У ПРАВЦУ НОВОГ КАНОНА: Српска женска књижевност и периодика с почетка XX века

У ПРАВЦУ НОВОГ КАНОНА: Српска женска књижевност и периодика с почетка XX века

Public • By Градска књижница - КЦ ГРАД.


Последња "Градска књижница" у овој сезони посвећена је преиспитивању канона српске књижевности, односно упознавању са заборављеним или скрајнутим ауторкама с почетка XX века, на које су поново бацила светло издања Службеног гласника: колекција "Сопствена соба", у којој су до сад објављене књиге Јелене Димитријевић, Анђелије Лазаревић, Милице Јанковић и Јеле Спиридоновић Савић, те студија "Кад сазремо као култура" пољске слависткиње Магдалене Кох, у преводу Јелене Јовић.

Биће представљен и пројекат Књиженство који води Биљана Дојчиновић, професорка на Одсеку за Општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду, и једна од оснивачица Центра за женске студије. Међу сарадницама на овом пројекту су Ана Коларић, која је анализирала женске часописе с почетка 20. века, и Јелена Милинковић, која пише докторску тезу о српским књижевницама и женској периодици из истог периода.

У разговору учествују: Наташа Марковић (Службени Гласник), Ана Коларић и Јелена Милинковић (пројекат "Књиженство") и Тијана Спасић (Културни центар Град)



Представљене нове књиге из колекције СОПСТВЕНА СОБА

22. Октобар 2012.


У Клубу – књижари – галерији Гласник су у петак, 19. октобра представљене нове књиге из колекције Сопствена соба: Нове Јелене Ј. Димитријевић, Чежње Јеле Спиридоновић Савић и Мутна и крвава Милице Јанковић.

О књигама су говориле проф. др Биљана Дојчиновић, Јована Реба и уредница Наташа Марковић.

На прошлогодишњем Сајму књига представљене су прве две књиге Гласникове колекције Сопствена соба (Говор ствари Анђелије Лазаревић и Буђење Кејт Шопен), а уредница је тадa најавила да ће та филигрански танано структуирана едиција открити заборављене домаће списатељице с почетка 20. века. Обећање је испуњено, па ће се на овогодишњем Сајму појавити три нова наслова у Сопственој соби, у којој је отелотворен чудесни дух књижевности коју су писале жене.

Ова колекција сада, како је напоменула уредница, доноси књиге заборављених домаћих списатељица које завређују да буду поново откривене. Она је представила роман Мутна и крвава Милице Јанковић као српску верзију савременог америчког хита Служавке али написану давне 1932. јер дочарава свет жена у сенци – служавки у Београду тога доба.

„Романтична визија међуратног Београда преиначена је у слику живота као мутне и крваве реке из које допиру громогласни крици судбина са којих је скинута копрена идеализације“, оценила је Наташа Марковић.

Биљана Дојчиновић је представила Јелену Ј. Димитријевић као једну од ретких жена која је пре више од једног века закорачила у свет турских харема, и у свом замашном опусу, премда данас заборављеном, описала омамљујући сан о Истоку. Роман Нове, први пут објављен 1912, посвећен је младим Туркињама у Солуну – новим женама које стоје разапете између Истока и Запада, старог и новог, традиционалног и модерног. У позадини приказаних судбина одиграва се историјски значајан тренутак у којем се традиционално утемељен свет неумитно мења. Пријемчив и заводљив приповедни стил, проткан исповедним и епистоларним формама, Нове је сведочанство о свету харема који је нестао.

Чежње и друге књиге Јеле Спиридоновић Савић, према речима Јоване Ребе, биле су после Другог светског рата оцењене као недостојне, неродољубиве и издајничке јер су биле усмерене ка оној тачки хоризонта иза које почиње трансцендентан свет, изграђен од маште у коме ауторка трага за вишим смислом постојања. То је ауторка која у мистичном вилајету религијских симбола, у песничким збиркама Са уских стаза, Вечитим тежњама и Јесењим мелодијама, религиозном епу Пергаменти упечатљиво приказује трагичну расцепљеност између духа и тела, духовности и чулности, истакла је Реба која је приредила књигу изабраних текстова Јеле Спиридоновић Савић.



Магдалена Кох у фокусу петог Гласниковог сајамског дана

26. Октобар 2012.


У четвртак, 25. октобра, петог дана актуелног Београдског сајма књига, централни догађај Гласниковог наступа био је резервисан за представљање књиге Кад сазремо као култура Пољакиње Магдалене Кох, познате слависткиње чији докторат је био посвећен прози Исидоре Секулић.

Осим гошће из Пољске, о њеној књизи, која представља изузетно значајно дело за књижевну историју Србије, говорили су и Биљана Дојчиновић и Наташа Марковић.

„Књига је покушај новог читања текстова српских модернисткиња и превредновања српске књижевне традиције тог доба с позиције феминистичке критике и родних студија“, напоменула је ауторка, иначе професорка српске књижевности и шефица Катедре за српски језик и књижевност на Универзитету у Вроцлаву у Пољској.

Она истиче да је покушала да представи интерпретативни кључ за истраживање стваралаштва списатељица које је Јован Скерлић увео у Историју српске књижевности. У фокусу њеног родног интересовања су се нашле Исидора Секулић, Јелена Димитријевић, Милица Јанковић и Даница Марковић, а студија представља подухват новог читања женског стваралаштва на почетку XX века.

„У првом поглављу дајем историјат стваралаштва списатељица у родном кључу од Јефимије преко Јелене Балшић, Еустахије Арсић која се сада понекад третира као прва права српска ауторка, до Драге Дејановић и Милице Стојадиновић Српкиње, док у другом пролазим кроз све историје српске књижевности – од Јована Скерлића до Јована Деретића и Предрага Палавестре“, казала је она. 
 
Поподне на штанду Гласника обележило је потписивање књиге Види чуда, која је недавно објављена у колекцији Србија и коментари. Гордана Тимотијевић, приређивач ове књиге, замолила је седам српских писаца – Светлану Велмар Јанковић, Рашу Попова, Градимира Стојковића, Мошу Одаловића, Поп Д. Ђурђева, Весну Алексић и Дејана Алексића да опишу седам чуда из свог детињства, а они су се јуче потписивали књиге и дружили се са свим заинтересованим посетиоцима Гласниковог штанда.