У пословној згради у Краља Милутина 27, у новом Гласниковом амфитеатру, 23. априла, на Светски дан књиге, одржана је конференција за представнике медије.

Настављајући добру праксу редовних сусрета са новинарима, в. д. директора ЈП Службени гласник, проф. др Радош Љушић, навео je том приликом низ новости у вези са наслеђеним проблемима, као и информације о пословању ЈП Службени гласник и резултате остварене у првом кварталу 2013. године.

Преносимо вам обраћање проф. др Радоша Љушића:

„Добро дошли у Гласников Скадар на Славији. Ово је наставак пређашње конференције за новинаре о раду Службеног гласника. Вероватно ћу одржати још једну овакву конференцију после усвајања Закона о 'Службеном гласнику', који ће бити на дневном реду у наредном заседању Скупштине, највероватниjе почетком маја.

Данас сте позвани да бих Вам представио, како сам и најавио, Гласников Скадар на Славији. На претходној конференцији највише пажње посветио сам финансијском пословању Гласника и, према подацима које сам изнео, могли сте стећи утисак како се недомаћински пословало овом кућом. Огромна количина новца потрошена је, посебно у последњих пола године управљања претходног директора, када се очекивала његова смена. Очигледно је да је његов циљ био да новом директору остави празну касу у Гласнику. Таквих примера има много, а ја ћу се осврнути на неколико.

1. Радове на обнови Гласниковог Скадра на Славији, тј. амфитеатар у којем се налазите изводила је фирма SIMEX из Суботице. Уговор је склопљен 28. маја 2012, а уговор о додатним радовима 22. октобра 2012. године.

Укупне трошкове нико поуздано не зна, чак ни ја, а износим Вам ценовник који је највероватнији. За реновирање амфитеатра и подрума утрошено је 24.021.754 динара! Додатним уговором измењен је план, те је уместо собе за библиотеку требало направити „Звучну собу“, а за њену изградњу планирано је додатних 2.900.000 динара. До ове реализације није дошло услед смене директора. Дакле, за реновирање и преуређење ових просторија требало је дати 26.921.754 динара.

Никоме није позната намена овог амфитеатра, будући да за представљање књига имамо простор у Кнеза Милоша, који користимо у ту сврху.

Нисам добио никакав документ да је објекат примљен, па сам саставио комисију која ми је поднела извештај 11. априла 2013. године. Мишљење комисије је следеће:

– Клима уређаји нису исправни, а и када би били исправни, они не би могли да расхлађују просторију чији су зидови од стакла. За стаклену конструкцију дато је 19.758.351 динар!

– Централно грејање је неисправно и неупотребљиво без додатног инвестирања.

– Недостају детектори пожара, прокишњава кров, телевизор није прикључен итд. (Напомињем да је телевизор плаћен 3.000,00 евра и да уопште није потребан.)

Није радио ни агрегат, док нисам издао налог да се поправи, а када је прорадио испоставило се да није повезан са инсталацијама у згради, па смо морали да се послужимо посебним кабловима.

Пре реновирања, подрум и амфитеатар били су поплочани мермерним плочама, које су по речима запослених биле доброг квалитета. Оне нису могле да се скину па су углавном разбијене, а остатак плоча дат је двeма радницама. Уместо мермера стављене су пластичне плоче, нека врста ламината.

2. Истакао бих превисок трошак права за преводна, киоск издања. На прошлој конференцији за новинаре изнео сам запањујући податак да смо, за разлику од других издавача, остварили губитак од око 13.000.000 динара за киоск издања! Уз позајмицу од 54.300.000 Просвети у Чачку, овај издатак представља највећи Гласников издавачки промашај. Овом издавачком неуспеху придодајем и плаћена права за преводна издања која нису објављена у износу од 113.575 евра! Када узмемо у обзир и плаћене преводе за те књиге у висини од 6.653.262 динара, добићемо суму од укупно 117.000 евра!

Ваља нагласити, истине ради, да међу преведеним књигама има изузетно вредних дела, али и изузетно великих промашаја међу којима су три едиције:

1) Моја лепа башта у шест књига, за чија је права за превод и преводиоце дато 1.822.813 динара.

2) Серија 111, девет наслова – 4.210.000 динара.

3) Митови, 11 књижица које коштају 5.520.496 динара.

За књигу Разумети историју уметности, такође киоск издање, дато је само за права за превод 2.439.823 динара (данас је то више од 21.000 евра).

Овај новац је бачен, будући да смо донели одлуку да ове књиге не штампамо, како не бисмо на ове огромне губитке придодали нове.

3. На претходној конференцији изнео сам да је седам часописа доносило велике губитке Гласнику. Недељник НИН нас је због тога жестоко критиковао, а послати деманти није хтео да објави. Овом приликом наводим да је саиздавач једног часописа био немачки ГИЗ, са којим имамо коректне односе и који је плаћао два уредника и редакцију, а остале трошкове сносили смо ми. Поменут два уредника међутим, примала су хонораре и од ГИЗ-а и од Гласника! Добио сам обавештење да је већина часописа излазила са закашњењем, али не због Гласника.
4. Осим издаваштва, велике губитке Гласнику доносе књижаре. Гласник је 2012. године имао 41 књижару. Били смо принуђени да затворимо 11 сасвим нерентабилних књижара (у Новом Саду две, Крагујевцу итд.). Нажалост, мораћемо да будемо још ригорознији, јер само четири књижаре остварују дневни приход већи од 50.000 динара. Илустрације ради, књижара у Ваљеву је 19. априла ове године остварила дневни приход од 975,00 динара!
5. Гласник се сусреће са једним несвакидашњим проблемом. Стиже нам још увек велик број фактура из претходне године, које оптерећују наше овогодишње приходе. Једна од њих носи датум од 2. априла 2012! Многе су старије од шест месеци. Разлог кашњењу нису наши пословни сарадници, већ наши радници у надлежној служби, који су фактуре држали у фиоци (вероватно ради компензација). Две од тих фактура износе 7.000.000 динара. Један радник због скривања фактура добио је отказ.

Обавестио сам Вас на претходној конференцији да је наш укупни приход у 2012. години, са годишњим обртом од 1.515.017.769 динара, износио 4.418.000 динара. За три претходна месеца успели смо да уштедимо и орочимо 30.000.000 динара, а овог месеца орочићемо још 10.000.000 динара. Дакле, успели смо да за четири месеца уштедимо десет пута више него претходно руководство за годину дана, као и да смањимо трошкове за 12 одсто.

Рећи ћу Вам неколико речи и о лексикографским издањима. Наглашавам да је Гласник у овој врсти посла постигао добре резултате. Потрудићемо се да их наставимо и, ако буде могуће и проширимо. За неколико дана из штампе излази Крагујевачки лексикон, чије ће представљање бити у Крагујевцу 7. маја.

У припреми је значајна књига Рудник, групе аутора, са документарним филмом (у саиздаваштву са Заводом за уџбенике), а можда и књига о планини Шари (у току су преговори, будући да је рукопис готов). Ових дана започећемо и рад на Лексикону Шумадије, саиздавачи ће бити Завод за уџбенике и градови Шумадије.“

Никола Вујчић, извршни директор Издања књига и часописа Гласника, најавио је усвојени план издаваштва за 2013. по коме ће бити објављено око двеста наслова. Морамо напоменути да је у време економске кризе, уз неопходну рационализацију расхода, Гласник наставио добру традицију објављивања значајних књига и задржао лидерско место у српском издаваштву. У прва четири месеца ове године из штампе је изашло више од 50 нових књига, што по речима Вујчића представља озбиљну годишњу продукцију многих угледних издавачких кућа. Из богате Гласникове продукције издваја се репрезентативна монографија на енглеском језику о манастиру Дечани, објављена у саиздаваштву са Музејем у Приштини. Није занемарена ни правна, филозофска, политиколошка и економска литература, а објављено је и неколико дела лепе књижевности. У сарадњи са Прометејом из Новог Сада почетком маја појавиће се монографија Метохија, завршено је Пеликаново петокњижје Хришћанско предање, планирано је да се ускоро доврше Дела Станислава Винавера у 18 књига, а из штампе овог пролећа излази Речник заљубљеника у Библију.