Жена све може, јер мора (Вечерње Новости, Култура, Интервју)
10. Септембар 2012.

Александра Слађана Милошевић,
ауторка енциклопедије о моћи нежнијег пола у развоју цивилизације

Данашња жена је сигурна и више не допушта да буде скрајнута са историјске позорнице

ПОКУШАЛИ су да ме подвргну “забрани сећања”, пракси успостављеној још у римском сенату, по којој су јавне личности, ако им нису одговарале, брисане из историје. Али ја сам узвратила књигом на 1.732 стране!

Звезда музичке сцене осамдесетих, Александра Слађана Милошевић, психолог по образовању и пасионирани сакупљач различитих знања и власница многих талената, још једном је све изненадила. Крајем прошле недеље представила је своје ауторско, енциклопедијско дело “Цивилизација жена - Мушка жена”. Двотомну  књигу, са око 900 референци, коју је уз рецензије наших најугледнијих стручњака објавио “Службени гласник”, писала је, каже, 11 година, али истовремено и скоро целог свог живота.

- Већина људи која се лати овако великог посла не доживи да види своје дело, нити га заврши - каже за “Новости”.

- Прво сам мислила да књига треба да буде лексикографског типа, а кренула сам у енциклопедијску структуру. Свако поглавље има описан и објашњен политички, религиозни систем, митологију, законодавство (неке старе римске, посебно брачне законе морала сам и да преводим). У све то сам интегрисала - жене, портретишући их на крају поглавља. Њих у историјским књигама готово да нема, или су само маргинално поменуте. Чак и велики византолог Острогорски за царицу Ирину пише “једна жена је била на трону”. Не помиње јој ни име!

Шта је суштина архетипа мушке жене?

- У психолошком смислу то је буђење унутрашњег садржаја жене, подстакнуто социјалним и објективним околностима. Догодила се промена културног и социјалног амбијента у којима жена има нови положај, право гласа, образовање, могућност владавине, улажење у радну силу пуноправног. Моја теза је да та жена сада буди своје потенцијале, стиче сигурност и не допушта да буде скрајнута са историјске позорнице. Та одлучна, нова, способна жена постаје и духовно компетентна.

Зашто је жени порицана моћ стваралаштва?

- Тешко је освајала апстрактно мишљење и владање неистраженим простором. Углавном је била вођена и усвајала мишљење мушких ауторитета. Нова жена не ослања се на више на то мишљење. Иако још није достигла филозофе попут Платона, Аристотела, Канта, или модерних мислилаца, све више се приближава том идеалу. Она освешћује садржаје које сам у архетипу мушке жене представила симболиком хероина из грчке митологије (Велика мајка, Геа, Деметра, Артемида, Атина и Муза). Тај нови архетип није је лишио биолошких карактеристика: сада је онолико мајка, неговатељица и чуварка планете и људског рода, колико је духовно, стваралачки и логички јака. Зато се и зове мушка жена. По мени, она је нада човечанства.

Да ли је 21. век - век жена?

- Доминација једног над другим полом увек је лоша, исправно је доћи доједнаковредности и једнаковажности оба рода. Не мислим на равноправност, јер се она односи на законодавни и социјални контекст.

Како бисте описали положај жена у данашњој Србији?

- Овде влада привид у коме жена има номинално сва права, али је и даље мучена и злостављана. Код нас, мушкарци не одустају од својих идеја о позицији и моћи, задржавају их и жену не прихватају као партнера. Србија је, по неким анализама од пре десетак година, у цивилизованом свету последњи бастион мушког шовинизма.

У књизи сте се бавили местом жене у цркви?

- Сви наши модерни теолошки мислиоци често хвале жену, само најсмелији помињу да јој треба дати већу улогу у мисионарству, а нико њену улогу у хијерархији цркве и враћању рукополагања, односно богослужења. Мени то недостаје и то ће можда бити сукоб између цркве и мог дела које се, иначе, апологетски односи према хришћанству. Не може се и даље инсистирати на старозаветној препоруци о положају жене. Новозаветни ставови су другачији. Све до 12. века и византијски цар Алексије Први давао је новац и подржавао ђаконисе. Али дискриминација је почела на Никејском сабору, који је жене које служе у цркви назвао лаицима.

Овакаве књиге у свету најчешће раде научни тимови, институти... Како сте се са њом изборили сами?

- Испред себе сам држала велики папир са Кантовом реченицом: “Могу, јер морам”. Многе жене то у свом животу поштују, а не знају за Канта.

ПРЕТЕЧЕ

- У старој Грчкој су претече мушких жена вероватно биле хетере. Високообразоване, потицале су из виших слојева друштва, имале могућност да владају својим имањем. Праксител је по њима вајао ликове Афродите. Међу њима треба поменути Аспазију од Милета, која је управљала ратовима, а имала је и духовни центар у Атини у коме су се окупљали филозофи. Утицајна је била и Периктионе, Платонова мајка, и сама филозоф, али се о њеним делима зна индиректно, по писању других. Питагорину школу су, рецимо, наставиле његова жена и две ћерке. То су подаци које ми немамо у српској култури, јер никога нису занимали.

ЦАРИЦА ТЕОДОРА

- ЈУСТИНИЈАНОВА супруга, византијска царица Теодора, веома је значајна због револуционарне реформе законодавства. Прва је женама дала право да владају потомством, добијају децу после разода, имају своју имовину, буду заштићене. Оснивала је манастире у којима су се штитиле злостављане жене, болнице и куће за њихову негу. Помагала је женама које су биле осуђиване... Заштитила је забављачки слој коме је и сама припадала, ослободила их уговорног односа са крчмама у којима су власници поседовали њихову имовину и потомство.

КАРАВАЂО И АРТЕМИЗИЈА

- О значајним женама уметницама, током историје, премало се писало и говорило. Сви знају за Каравађа, а мало ко да је имао ученицу Артемизију Ђентилески, која  је оставила једнако вредна дела, ако не и боља. Покушала сам да о свакој нешто кажем или да бар побројим све те вредне и значајне, а заборављене жене-ствараоце. Да им се бар име чује.

Миљана Краљ