На представљању књиге, објављене у Гласниковој библиотеци „Саборник“, говорили су Милош Тимотијевић, историчар, Дарко Гавриловић, историчар, Борислав Челиковић, уредник издања, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Иван Степанович Јастребов (1839–1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи.

Петар В. Арбутина је истакао да је реч о значајној књизи из перспективе актуелног тренутка, али и за тоталитет историјске свести, јер она отвара перспективу самосвести која нам одувек недостаје.

Он се уједно осврнуо  и на лик и дело Ивана Јастребова напоменувши да је ову књигу могуће сагледавати и кроз књижевне жанрове, конкретније, као својеврсни путопис, за који је пре свега важно то да аутор успешно саопшти целину слике коју настоји описати.

Дарко Гавриловић је, говорећи о примерима из далеке историје човечанства, нагласио важност постојања свести народа о томе да је увек присутна опасност од нестајања уколико се „не чува оно што јесмо, а како не бисмо на крају постали оно што нисмо“.

„Задатак свих нас, а посебно научних радника и интелектуалаца, јесте у томе да чувамо свој дом и идентитет, што је, како видимо из ове књиге, радио и један Рус, Јастребов, који је као странац откривао и указивао на оно што ми јесмо“, констатовао је он.

Милош Тимотијевић је цитирајући један делић књиге, такође напоменуо то да је Јастребов оставио значајне списе, који су, нажалост, објављени тек након његове смрти 1904. године. Он је посебно похвалио то што се Јастребов није либио да говори и пише и о манама људи и народа које је пратио и описивао.

„Јастребов је описивао предеоне целине и живот у њима, уједно користећи и постојеће историјске изворе; без тих података данас бисмо тешко разумели људе и процесе који су тада били актуелни“, навео је он.

Књига је иначе преведена с руског и обогаћена адекватним техничким и визуелним прилозима. Она је уједно и део издавачког подухвата који Гласник реализује објављујући књиге о овим просторима, а њему припадају и књиге о Косову објављене у едицији „Корени“.

Борислав Челиковић је рекао да је ово дело Ивана Јастребова, иако недовршено, и те како коришћено код нас и да је он био ванредно образован за то време, па је на темељу његових истраживања, две деценије касније, своја истраживања започео и Јован Цвијић трагајући за излазом Србије на море.

„Његове списе треба разумети на прави начин имајући у виду временску дистанцу, а ова књига свакако представља институтски подухват, рађен око две године у Гласнику, иако се у први мах чинило да ће бити једноставније и краће“, рекао је Челиковић

Иван Јастребов је један од првих истраживача који је пропутовао кроз ове готово непознате крајеве, који тада, као уосталом ни данас, нису били безбедни за путовање. За своја истраживања темељно се припремао и био је упознат са свим радовима који су се односили на овај простор. Покушавао је да на лицу места личним истраживањима потврди или исправи закључке и мишљења претходних истраживача и научника. Његове белешке о ономе што је лично видео или сазнао од савременика на појединим местима јединствене су и од непроцењиве важности. Остатке цркава и манастира, које је он забележио, време и људи су уништили до доласка наредних истраживача, као и податке о исламизацији и арнаућењу.

Његово дело Стара Србија и Албанија, које се у овом издању данас први пут интегрално објављује на српском језику, треба посматрати као важан извор за проучавање Подримља у другој половини XIX века, и то у географском, историјском, етнографском и демографском погледу. То су крајеви у којима је неколико векова трајао процес потискивања српског становништва, који је окончан у другој половини ХХ и почетком XXI века његовим потпуним протеривањем.