У уторак, 17. децембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је ЋУТИБАЈКА Владимира Вукомановића Растегорца. О књизи су, осим аутора, говорили проф. др Јелена Панић Мараш, професор на Учитељском факултету БУ, рецензент издања др Борис Кузмановић, професор на Универзитету Метрополитен, илустратор и уредница издања Весна Смиљанић Рангелов.
У уводом делу промоције уредница је прочитала извод из рецензије Иване Мијић Немет: „ЋУТИБАЈКА проговара о универзалним темама и сложеним животним питањима, о љубави, присности, усамљености, смислу, сврси и вери. Тематизовањем онеобиченог света, ћутисвемира у коме обитавају чудесна ћутибића, песник интензивно промишља питања породице и међуљудских односа. Јунаци ЋУТИБАЈКА проналазе се, потом се услед убрзаног ритма живота удаљавају и напослетку, у вери, поново зближавају. Играјући се речима и значењима, Растегорац побуђује дечје интересовање за речи-загонетке и богати речнички фонд новим значењима. Избор теме, динамична структура, жив, разигран и маштовит песнички језик дају снажан печат уметничкој вредности ове поеме, што убедљиво потврђују илустрације Бориса Кузмановића.“
Аутор открива да је ЋУТИБАЈКА настала из једне свакодневне ситуације када је добио порив да се позабави тим ћутисветом који постоји у нама и око нас. „Постоје људи који јако дубоко осећају ствари, ћуте ствари, а некад и не умемо да искажемо оно најдубље што осећамо, а то је други ниво ћутања. Прво су настали ћутијунаци, па цео ћутисвет, а онда и поема која садржи парадокс да говори о ћутању, али ипак говори“, казао је аутор. Он говори и о томе колико је поема блиска деци. „Верујем да је свет деце и свет одраслих један интегрални свет и ми можемо да пробамо да их сачувамо, али то у данашње време, у суштини, све мање успевамо. Мислим да је неопходно покренути и теме које нису тако лаке“, истиче Владимир.
Проф. др Јелена Панић Мараш најпре је истакла значај формирања „Библиотеке за децу и омладину Службеног гласника“, у оквиру које се објављују домаћи аутори. Напоменула је да у првим сусретима детета са светом књиге велику важност има квалитет тог издања, не само са становишта текста него и сам изглед и опрема, а у ЋУТИБАЈЦИ су се сусреле све те карактеристике: врхунски текст, врхунска илустрација, врхунски дизајн и штампа. Данас се занемарује тај аспект и врло је похвално што Службени гласник о томе води рачуна. „То је важно, посебно код књижевности за децу, та интермедијалност, комуникација са другим медијима, јер деца прво виде, па онда и прочитају, па онда протумаче“, тврди професорка. „Колега Владимир, који се овом приликом зове Ћутимир, у овој књизи спровео је један успешан језички експеримент, који се прелива на динамичан, жив и маштовит песнички говор“, казала је Јелена и објаснила да постоје два начина читања: „На један начин читају одрасли, а на други начин деца, а то је могуће зато што је читава поема заснована на поступку очуђавања и онеобичавања уз помоћ којег је испричана универзална прича о породици, проблемима, болести и тако даље.“
„Ово дело веома је особено, аутентично, а Влада је изузетно храбар аутор, који отвара поља која су по правилу затворена и табуизирана за децу“, закључила је Јелена.
Илустратор Борис Кузмановић каже да је текст несвакидашњи. „Прича ме је обузела јер је у њој била присутна меланхолична линија која ме је подсетила на Егзиперијог Малог принца. У том смислу осетио сам и илустрацију, стилизовану, сведену и симболиком и принципом хоризонталних и вертикалних линија, топлих и хладних боја, да бих приказао атмосферу и динамику“, објаснио је он.