Гласникoв сајамски програм у петак, 30. октобра, обележило је представљање два и те како занимиљива издања из нове едиције „Између крајности“ и књиге Република Ћопић Вулета Журића.
Занимљив програм, гостовање савремених српских писаца, бројна заинтересована публика, показују да није случајно што је Гласник ове године, с правом, понео епитет издавача године.
На штанду Гласника су најпре представљене књиге из поменуте едиције коју уређује млади писац Владимир Кецмановић – Између крајности Мухарема Баздуља и Србија на западу – Фактор Вучић Дениса Куљиша, о којима су, осим аутора, говорили и др Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник и уредник едиције Кецмановић.
Јелена Триван је напоменула да је ова едиција проистекла из потребе актуелности публицистичког писања и ставова Баздуља и Куљиша, који спадају у ретке ауторе који на свој начин демистификују политичке и друштвене стереотипе у нашем региону, не припадајући ниједној политичкој мантри.
Говорећи о својој књизи, Куљиш је рекао да су текстови у њој писани у последњих годину и по дана по разним новинама у читавом региону, од београдског листа „Данас“, преко бањалучких „Нових новина“, па до „Јутарњег листа“, а да је кључна тема у свима питање неуспеха транзиције на простору читавог Балкана.
По мишљењу многих тренутно један од најинтересантнији колумниста у региону, Мухарем Баздуљ, захвалио је Кецмановићу што га је позвао на сарадњу и рекао да су колумне у његовој књизи избор најбољих текстова у последње три године који су писани у листовима „Ослобођење“, „Политика“, „Време“ и у „Пешчаник“.
„Укратко, књига је подељена у три целине: прва је посвећена стању у Босни и Херцеговини, друга се бави питањима читавог Балканског простора, а трећа актуелном ситуацијом у Србији“, казао је он.
Уредник Кецмановић је закључио да се симболички потенцијал наслова едиције која је добила име по наслову књиге Мухарема Баздуља, крије управо у разбијању стереотипа и различитостима.
У наставку Гласниковог програма, а поводом и јубилеја 100 година од рођења Бранка Ћопића, представљен је роман Република Ћопић познатог књижевника Вулета Журића, о којем су, осим аутора, говорили и писац Марко Видојковић и уредник Кецмановић.
Видојковић је напоменуо да се читајући ову књигу подсетио детињства и да је невероватно колико је Журић успео да проникне у Ћопићев језик – и стилски и језички.
„За мене је Ћопић револуционарни, а могу рећи и највећи југословенски писац“, истакао је он.
Журић је најпре захвалио Кецмановићу и Гласнику који су помогли да се са овом књигом обележи јубилеј „нашег најомиљенијег писца“ и рекао да је то роман за све оне који су рођени након 1945, који су расли уз Ћопићева дела. Говорећи о мотивима за писање, Журић је рекао да га је скоро опсесивно прогањала Ћопићева смрт и да сматра да је она заправо била крај једног живота, али и нови почетак, колико год то романтичарски и помало патетично звучало.
„Одговор на питање о његовом самоубиству би требало тражити у његовом делу, а не животу“, закључио је он.
Уредник Кецмановић нагласио је да је необично важно што се појавио овај роман, поготово из разлога што се књижевни естаблишмент прилично дистанцирао од Ћопића и његове литературе.
„Ово је врхунски морални чин Вулета Журића и духовна биографија великог писца“, истакао је он, казавши и да верује да ће се у мору књига и догађаја посвећених јубилеју 100 година од рођења Бранка Ћопићу, ова књига сигурно издвојити и имати посебан значај.