Књига Српка Лештарића о настанку необичних породичних имена у нашем народу, са 5.500 одредница. Тек је кнез Александар Карађорђевић 1851. наредио успостављање наследних патронима, према прецима

ГОДИНАМА се Српко Лештарић, иначе наш врхунски арабиста, сусретао са разним занимљивим и необичним нашим презименима која су му, како каже, често изазивала осмех. Појављивала су се неуморно као пчеле из кошнице, па је почео да их бележи и сакупља. Проналазио их је у новинским чланцима, на филмским и ТВ шпицама, у телефонским именицима, библиографским прегледима, у часописима и књигама, читуљама... Тај лов на несвакидашња презимена завршио се изузетно духовитом и поучном књигом „Занимљиви српски презименик“ (издавач „Службени гласник“) који садржи 5.500 презимена.

До неких одредница аутор је долазио сасвим случајно слушајући разговор на улици. Једном приликом присуствовао је сусрету испред некадашњег драгстора у Нушићевој двојице људи који су по летњој врућини наздрављали пивским боцама. Нису се знали, па се један представио: „Газивода“, а други одговорио „Водогаза“. Док су рашчистили да ту нико никога не зафркава морали су да попију још по једну. Обојица су на списку у књизи у групи с Попиводом, Париводом и Вариводом.

- Овај презименар својеврстан је опис животних окружења у разним крајевима, и разним околностима у којима је живео српски народ, нарочито кроз последња два или три столећа - каже Лештарић. - Многа необична презимена настала су само зато да би изразила специфичну осећајност коју је несвесно гајила нека средина у периоду њиховог настанка. Она нам предочавају стварност минулих епоха, кроз предмете, појаве, занимања, одећу и оружја, јела, воће и поврће, ликове и карактере која сва та презимена констатују или описују својим често веома надахнутим облицима.

Одмах после увода Лештарић је под насловом „Излог“ дао забавну листу од сто упечатљивих презимена међу којима су: Длакић, Прцовић, Курандић, Репоњић, Досадовић, Зврмбаловић, Ладичорбић, Сувочесмаковић, Џивџановић, Ждракановић, Тртовац, Чпрљак, Пешко, Кењало, Ћоћкало, Шупак, Мотика, Лелекур, Лакобрија, Зломужница...

Прва презимена су у целом свету настајала као присвојни придеви од очевог имена (отуд термин патроними) а ређе од мајчиног (матроними). Тек са порастом становништва и формирањем места и урбаних целина припадници одређених братстава почели су себе да означавају заједничким именом, највише по старешини братства или каквом знаменитом претку.

- У полуослобођеној Србији средином 19. века сталне промене презимена по традиционалном обрасцу (очево име с деминутивно-присвојним наставком) стварала су велике проблеме пореским, судским и полицијским властима, као и школству и цркви - подсећа Лештарић. - Стога је кнез Александар Карађорђевић 1851. наредио успостављање трајних, наследних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Његовој уредби требало је читавих пола века да заживи у нашем народу и тек око 1900. године презимена су у Србији устаљена, а тек по завршетку Првог светског рата систем идентификације помоћу презимена нашао се у пуној примени на целом Балкану.

Наша презимена настајала су на најразличитије начине и према најразличитијим појавама. Тако су међу презименима нарави, склоности, понашања, душевних стања и интелектуалних одлика налазе: Добрић и Лошић, Брзић и Гужвић, Гордић и Оштрић, Жестић и Звоцић, Дурић и Кавгић, Зломислић и Кукавчевић, Мазић и Чепић, Трпић и Трошић, Лелековић и Плакаловић, Ведрић и Мрзић, Мудрић и Блесић, Балвановић и Звекановић, као и она која нису на „ић“: Бистрица и Звекан, Магарац и Мудреша, Шушумига и Шупљеглав. Занимљив је и списак такозваних крволочних имена, међу којима су Кољивратић и Кољибабић, Дерикравић и Дерикоњић, Мачкодавић и Мучибабић, Дерјарац и Мачкодер, Коњодер, Гуливрана, Гуликрава, Дерикобила...

Многа презимена настајала су према бубама, рибама, жабама, змијама и другим животињама: Црвић, Зољић, Крпељевић, Гуштеревић, Сомић, Мреновић, Врана, Јејина, Штиглић, Јаребица, Клен, Јазавац, Видра, Патковић, Мајмуновић, Камилић, Вепричић, Свињаревић, Срндаљечевић, Гусковић... Према јелима и пићима настали су Питић, Сирић, Шункић, Чварковић, Пројевић, Салатић, Кајмаковић, Кобасичић, а према телесним органима Носић, Устић, Грудић, Тртић, Репић, Зубић, Петић... И зачини су били „инспирација“ (Солић, Биберчић, Першић, Папричић...) као и воће и поврће (Крушкић, Оскорушић, Трешњић, Тиквић, Кртолић, Паприкић, Мркић). Временске прилике и непогоде „изродили“ су Кишиће, Маглиће, Ледиће, Смрзлиће, Муњиће, Мразовиће, Јутрониће, Зорниће.

Посебно је дуг списак презимена према занимањима: Чамџић, Крзнарић, Свиларић, Бунарџић, Казанџић, Сапунџић, Кујунџић, Чизмашевић, Зидаревић, Купусаревић, Црепаревић, Кочијашевић, Касаповић, Игларевић... У једном одељку су наведена и ласцивна и опсцена презимена, као што су: Курић, Пикић, Дрчић, Спрчић, Прчетић, Пицајкић, Спичановић, Прцовић, Куркић, Куруцић, Кресојевић, Кецојевић, Курило, Куроња, Куруц, Куревија, Курубаса, Шупак, Шупељак, Курнога... Према Речнику САНУ овде спадају и Куравица, Курага, Курица, Куркан, Куроман, Курспахија, Курцуп... Но, упозорава Лештарић, нису сва презимена на Кур изведена од значења мушки уд, јер кури означава и ложење ватре, док курат долази од италијанске речи цурат што значи свештеник.

Занимљиве су и подударности које се могу срести између презимена и занимања појединаца који их носе. Ево неких примера. Познати хоровођа београдских мадригалиста презива се Брујић, посластичарка у Љигу је Светлана Шећеров а руководилац продаје у Фабрици бомбона „Пионир“ Маја Шећеров; шеф рачуноводства у једном предузећу носи презиме Рачуница, технолог у железари Челиковић, а директор фабрике оружја - Громовић. Славу нашег шаха проносили су уз многе друге, велемајстори, Матановић, Матуловић и Шаховић. У Земуну је на размеђу два претходна века живео гостионичар Аркадије Бокалић, а један гинеколог презива се Рибић. Клинички психолог Динојла Шмркић између осталог бави се и лечењем од алкохолизма и наркоманије. Једна Београђанка зове се Звездана а презива Музика а такође су занимљива имена и презимена њених суграђана - Невен Тиквица и Сунчица Травица, манекенка, док се једна Новосађанка презива Врбајац а име јој је - Цвеће. Постоје и многе друге незгодне комбинације, па се тако својевремени председник организације „Млади горани“ презивао Палигорић, један наш врсни гастроном презива се Гладић, један лекар - Болесников а један стоматолог - Радобоља.

- Могућности које живот пружа за даље креативно комбиновање таквих презимена практично су неисцрпна - наводи Лештарић. - Неки од нас се још сећају случаја другарице Душице Пушице, функционерке из партијског комитета која је, кад се удала, свом презимену придодала и мужевљево, па јој је пуно име и презиме гласило Душица Пушица-Пандурица.

Аутор „Занимљивог српског презименика“ каже да са овом књигом његов посао на ову тему није завршен. У међувремену је накупио још 400 занимљивих допуна па ће, по свој прилици, бити знатно проширен када се, после пописа, готово сва постојећа српска презимена нађу на неколико огромних спискова.

- С узбуђењем очекујем час када ће се решити мистерија која ме прогања деценијама, јер тада ћу напокон сазнати колико ће бити укупно одредница у тој крунској верзији овог презименика - каже Лештарић.

СНАЖНО “Р“

У КЊИЗИ је дат и избор упечатљивих презимена која садрже један од најзанимљивијих морфолошких елемената - наглашено слово р. Вук Караџић је рекао да је српско р тако јако да се чопор дивљих свиња уплаши и побегне кад га чује. То можда личи на ловачку причу, али је српски један од малобројних језика који поседују тако снажно и штавише слоготворно р. Избор „најрскијих“ презимена то илуструје, показајући да их нема баш мало - чак 417.

НАЈВИШЕ ЈОВАНОВИЋА

НАЈРАШИРЕНИЈА српска презимена Јовановић, Петровић, Павловић, Николић и Ђорђевић настала су од мушких личних имена преузетих од хришћанских светаца и потичу из туђих језика. Прво из арамејског а остала из грчког. Само у Београду Јовановића има близу 40.000. Петровића - 30.000, Николића - 25.000, Ђорђевића – 20.000.

Драган Богутовић