У понедељак, 23. октобра, на Гласниковом штанду на 62. Међународном београдском сајму књига, у оквиру „правног дана“ представљено је ново издање из Гласникове Правне библиотеке – Правне и политичке идеје у Источном римском царству Срђана Шаркића, које је уредио Јовица Тркуља.
О књизи која представља изузетно значајно остварење из области историје права, осим аутора, говорили су уредник и један од рецензената књиге, Жика Бујуклић.
Тркуља је прву Гласникову промоцију на овогодишњем Сајму књига започео оценом да није случајно што ово издање отвара овогодишњи низ промоција. Према његовим речима, пред нама је књига која је круна вишедеценијског научног прегора не само аутора већ и шире струке, дело изванредног историографског и правнотеоријског значаја.
„Аутор је на овом раду провео више од три деценије, стално допуњујући своје увиде у проблематику и додајући нова важна сазнања о правнополитичкој историји Византије“, напоменуо је он.
Осим одавања признања аутору, Тркуља је захвалио и рецензентима књиге, врхунским правним стручњацима, али и Гласнику, у којем је, како је истакао, препозната важност једног оваквог подухвата и уложен труд да се добије једно технички, графички и визуелно врло квалитетно издање. Истовремено, он је подсетио на то да заслуге припадају и коиздавачима: Правном факултету Унион и Досије студију из Београда.
Тркуља је подробније изложио важне биографске и академске податке о аутору књиге, закључујући „да ово дело мора бити изузетно, јер иза њега стоје деценије рада и труда човека који ужива неупитан ауторитет и углед међу правним историчарима у нашој земљи, али и у иностранству“.
Бујуклић је прочитао део своје рецензије, којом је уједно и представио Шаркићево дело. Из његовог излагања сазнајемо да Шаркићев рад проблематизује два кључна историјска и правнотеоријска питања: однос цара и закона, као и однос царства и цркве у Источном римском царству. Ово су, према Бујуклићевим речима, заправо темељна питања византијске државе, која су обележила читаве векове њеног трајања. „Монографија професора Шаркића је од огромног значаја за осветљавање историје политичке мисли у Источном римском царству. Шаркић одлично барата изворима, његови студиозни механизми изношења историјских извора објашњавају порекло власти, схватања о томе међу елитом ондашњег царства и схватања која су владала у то време у вези с надлежностима у византијској држави.“
Шаркић је одлично употребио грчке и римске историчаре, теоретичаре права, филозофе, хроничаре тадашњег времена, писце различитих пригодних говора, похвала и сличних жанрова, односно све оне текстове тих епоха који нам на неки начин експлицирају природу правне и политичке мисли Источног римског царства.
Шаркић је захвалио свима који су подржали његов рад на књизи, као и Гласнику, који је овом остварењу пружио шансу да изађе пред ширу публику.
Појаснио је да је материја коју ова књига обрађује врло комплексна и незахвална, јер су намере старих писаца да говоре о правном уређењу државе биле тек секундардног карактера. „Стари писци Источног римског царства тек узгредно износе своја правна и политичка гледишта. Пишући о другим неким стварима, о цркви, нпр., или о цару, или о појединим историјским догађајима, они тек успутно продукују одређени теоријски допринос правној и политичкој мисли.“
Аутор је појаснио да је историјске текстове преводио с грчког, дајући по потреби и сва додатна разјашњења појмова, те читава књига, иако је у основи научни рад, има и нешто шири и дескриптивнији карактер.
„Желео сам да се ова правна и историјска тематика приближе већем кругу читалаца, да буду пријемчиве и лаику за право, да у њима ужива шира публика која се интересује за историју, а не да буду литература за строго стручну јавност“, закључио је Шаркић.
Гласников сајамски програм се наставља у уторак, 24. октобра, од 17 сати, када ће на Гласниковом штанду (Арена Хале 1) бити представљена нова едиција – ВИОЛИНСКИ КЉУЧ – и прва књига објављена у њој – ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА, Александра Гаталице. О наведеној едицији и издању, осим Александра Гаталице, говориће Драгољуб Катунац, пијаниста, музиколог и историчар уметности, и Петар В. Арбутина, уредник и извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.