На представљању ове књиге, заправо њеног другог издања које се појављује петнаест година након објављивања првог издања, осим ауторке говорили су историчарка уметности др Ирина Суботић, глумац и редитељ Драган Бјелогрлић и уредница издања Гордана Милосављевић Стојановић.

Гордана Милосављевић Стојановић се осврнула на време чији дух, кроз причу о Удружењу пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“, настоји да се представи овом књигом, показујући друштвену историју Београда тог периода.

„Ја сам истовремено била уредница, али и заинтересовани читалац, јер је ова књига занимљива за стручну јавност којој су позната истраживања Радине Вучетић и значај њених радова, али и за све оне који желе да сазнају нешто више о овом времену“, оценила је она.

Ирина Суботић је нагласила вредност рада Радине Вучетић за приказивање Југославије између два рата, што она овом књигом успева да докаже, представљајући уздизање једног народа ка његовој европској димензији. Она је показала на који је начин тадашња држава, између осталог и културном политиком, потврђивала своје место у Европи у том периоду. Стога је истакла колику важност ово дело (радови Радине Вучетић генерално) има за сагледавање и упоређење тих догађаја из наше актуелне перспективе.

„Ова књига показује да се интензивно радило и на културном плану, желећи да се и у тој области покаже друштвена еманципација, а ова књига илуструје управо то бројним догађајима и детаљима који потврђују такво усмерење и домете ондашње културне политике – од њених највиших нивоа до андерграунд културе“, констатовала је она, напоменувши, такође, да се ова књига чита с великим поверењем, али и као својеврсни роман који од почетка до краја интригира читаоца.

Драган Бјелогрлић је рекао да је пре десетак година почео више да се интересује за период између два рата, што је касније резултирало и појединим његовим уметничким остварењима, попут серије Сенке над Балканом. То му је помогло да спозна чињеницу да се на филму тим периодом мало бавило, а слично је и с литературом, а посебно кад је реч о животу тадашњих грађанских слојева. Самим тим је било тешко и „ухватити“ и приказати дух тог времена, без нечије стручно-научне помоћи.

„Тада сам добио препоруку да прочитам прво издање ове књиге, која нуди доживљај близак оном на филму, верно приказујући дух времена, што се не може дочарати чињеницама које се могу пронаћи на интернету“, рекао је он, објаснивши да је тада започео и његов заједнички рад са Радином Вучетић, који и данас траје. Он то наводи као одличан пример врхунске професионалне сарадње, без које је немогуће један период обрадити и представити на креативан начин.

Радина Вучетић је оценила да је објављивање другог издања ове књиге, осим због тренутне популарности овог периода, којој су допринела и поменута филмска остварења, важно и зато што се у њој приказује све што је урађено у периоду Kраљевине Југославије, за 22-23 године, а што се може набрајати унедоглед, и то само на простору Београда.

„Мислим да су ту кључна два појма - модернизам и модернизација, као и то што се стално ишло напред, а ја сматрам да је разлог тога било то што смо били окренути ка Западу“, казала је она, закључивши на крају да треба веровати да су слична постигнућа могућа и данас.

Ова књига Радине Вучетић је мултидисциплинарна студија о историји Београда између два рата. Методологијом историјског истраживања ауторка гради слику друштва анализирајући један његов сегмент – Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. Модеран и зналачки комбинован научни приступ чини ову књигу не само значајном историјском грађом већ и узбудљивим штивом које открива уметничке токове, социјалне прилике, друштвени живот, политичке турбуленције, положај уметника, свакодневне догађаје и низ других детаља на основу којих се може реконструисати и боље разумети поменута епоха.