У понедељак, 14. јуна, гост Гласника био је Нил Балфур, коаутор књиге КНЕЗ ПАВЛЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ, Једна закаснела биографија, која је објављена крајем марта уз подршку Министарства културе РС и чији први тираж је распродат за само два месеца.

Најпре је у преподневним часовима организовано представљање овог издања о којем су, осим Балфура, говорили и кнегиња Јелисавета Карађорђевић, кћи кнеза регента Павла, и Петар В. Арбутина, уредник издања и извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Кнегиња Јелисавета је напоменула да њен отац, кнез Павле, није много причао пред породицом о свему што му се дешавало и проблемима с којима се сусретао, па је ова књига стога свима, али и њој самој, помогла да више сазна о догађајима у вези са његовим свргавањем и протеривањем из земље.

Арбутина нас је такође подсетио и на прво издање ове књиге, објављено још 1990, које је и за њега значило бројна нова сазнања о овим дешавањима и о личности кнеза, која, према његовом мишљењу, представља једну од најсветлијих личности у историји наше политике.

„У књизи су бројни званични, али и лични подаци о важним дешавањима у историји ових простора, која представљају више од трагедије једне личности или породице – она говоре и о глобалном политичком контексту, тад актуелном, и о онима који су покушали да се одупру опасностима која су се могла назрети, али и о онима који су гурнули друге да се с њима суоче“, истакао је он.

Балфур се, пре свега, захвалио Арбутини на иницијативи за објављивање овог издања, које садржи одређене нове податке о наведеним догађањима, и оценама које је он изрекао о самој књизи, оценивши да је кнез Павле био растрзан између два осећања.

„Кад сам га упознао, могао сам јасно видети патњу коју осећа, а све због изразите подељености између две јаке љубави коју је упоредо осећао: оној према Великој Британији и свему у вези с њом, а где га нису разумели и подржали, што сматрам једном од највећих срамота у историји ове земље, и оне према према својој домовини (Србији), према којој је имао обавезу коју је настојао да испуни“, навео је Балфур.

Он је такође констатовано да је Павле био човек врхунски образован и сензитиван, који је чврсто веровао у развој културе и цивилизације, те је стога, нажалост, био уједно и сасвим неподесан за улогу регента у тада актуелном глобалном политичком тренутку.

„Савршено је разумео разлоге Велике Британије да Југославију гурне у рат зарад остварења сопствених циљева, што је одбио, доживевши да с породицом буде протеран у Кенију“, подсетио је Балфур, осврнувши се потом и на рехабилитацију његовог лика и дела, којој посебно доприноси и ова књига.

„Захвалност за рехабилитацију пре свега иде мојој бившој супрузи (кнегињи Јелисавети), која није одустајала од тога, а ја сам решио да напишем ову књигу јер неки други аутори, утицајни историчари, који су то морали учинити, нису налазили свој материјални интерес у томе, а извесно је да би она у том случају имала и више утицаја на јавност“, закључио је он.

Истога дана, током поподнева, сви заинтересовани су у књижари „Геца Кон“ могли и да се упознају и разговарају с Нилом Балфуром, који је потписивао примерке ове књиге.

Овом догађају, присуствовала је и директорка Службеног гласника др Јелена Триван, и потпредседница Владе и министарка културе и информисања Републике Србије Маја Гојковић.

У уторак, 15. јуна, од 18 часова, новосадска публика ће такође бити у прилици да се сретне с Нилом Балфуром и кнегињом Јелисаветом, који ће се с њима дружити у Гласниковој књижари у Новом Саду, у Јеврејској 2.

Нил Роксбург Балфур (1944), који заједно са Сали Макеј потписује свеобухватну биографију кнеза Павла Карађорђевића (1863–1975), британски је банкар и политичар, али и дугогодишњи посланик у Европском парламенту и председавајући Јорк траста (York Trust Co.), Мермејд оверсиза (Mermaid Overseas) и Мостостал Варшава СА (Mostostal Warszawa SA). Као зет и близак пријатељ кнеза Павла, он је одлучио да сва своја сазнања о кнежевој необичној судбини истражи и објави, а пре свега како би свом сину, Павловом унуку Николасу Балфуру, испричао истину о његовом деди.

Књига је први пут објављена 1980. у Британији под насловом Paul of Yugoslavia: Britain’s Maligned Friend, да би своје прво издање на српском језику, у тадашњој Југославији, доживела 1990. године. Друго, допуњено издање, које садржи доскора недоступна документа британске обавештајне службе, објавио је Гласник 2021. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, а поводом 80 година од пуча 27. марта 1941, у којем је кнез Павле свргнут и са породицом протеран из земље.