У понедељак, 23. септембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига Радионица за израду анђела – Разговори у атељеу Милана Туцовића.
О књизи су говорили Зоран Јеремић, књижевник и новинар, мр Бранко Пелиновић, документарни фотограф/кинематограф и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
Окосница књиге су интервјуи са Миланом Туцовићем које је у распону од 10 година урадио Зоран Јеремић. У искреном разговору два пријатеља читаоцима се откривају порекло, живот, стваралаштво, али и скривени поетско-филозофски свет једног од најзначајнијих савремених српских сликара. Текст илуструју фотографије мр Бранка Пелиновића које су настале у атељеу током вишегодишњег праћења Туцовићевог рада на слици Меморија пристаништа, једној од најфасцинантнијих композиција српског сликарства с почетка 21. века. Амбијент атељеа испреплетан с речима уметника пружа читаоцу специфичан увид у Туцовићево дело и његово тумачење.
„Милан Туцовић је најзначајнији српски сликар на прелазу између два века. Рекла бих да припада 21. веку јер му је 2000. године, великом изложбом у Модерној галерији у Ваљеву, заправо отворен пут ка врху српске али и светске уметности, а његове слике се налазе широм света“, рекла је на почетку уредница Гордана Милосављевић.
Она открива да је Туцовић ренесансна појава на српској културној сцени. „Његова прича коју је кроз разговоре са Зораном Јеремићем испричао, послужиће да Туцовића упознају они који га нису познавали и схвате његов ренесансни дух и то како су га инспирисали велики писци, како је музика утицала на његово сликарство, како су односи с људима били веома важни у његовој уметности“, истакла је уредница. „Начин на који је говорио био је специфичан, и то је успео да ухвати његов пријатељ Зоран Јеремић у два пријатељска разговора која је водио с Миланом у његовом атељеу. Захваљујући Бранку Пелиновићу у овој књизи се налази и једна документарна прича из атељеа, па се може пратити не само како уметник размишља већ и како ствара“, нагласила је уредница. Осим професорке Миланке Тодић, која је написала уводни текст о Милановом сликарству, још један уводник написала је Сања Домазет. Међутим, у предговору ове књиге можда је најдрагоценији запис Михајла Ђоковића Тикала, сликара који је Туцовића увео у свет фантастике и који му је био нека врста учитеља и ментора, и јако блиског пријатеља. „Једна значајна и мени веома драга књига јер открива тајна врата Милана Туцовића“, приметила је уредница.
Јеремић каже да је доживео неку врсту откровења када је видео Миланове слике на изложби 1993. на Коларцу. „Сусрет са Миланом био је нека врста епифаније. Пленио је својом непосредношћу и отвореношћу, његов атеље био је нека врста алхемичарске радионице, а сам боравак у том атељеу чинио је његову причу још интересантнијом“, открива он. „Чини ми се да је Милан последњи велики сликар приче о Медиали из које је на неки начин поникао, што је такође била нека врста моје фасцинације оним што је радио. Био је један од ретких сликара који је волео и желео да прича о ономе што ради“, закључио је Јеремић.
Пелиновић је посебно истакао да су фотографије у књизи, у договору с Бранком, настале аналогним апаратом и због тога, како каже, има доста „зрна“ у књизи. „Био је добар пријатељ и није био нимало сујетан“, рекао је Пелиновић, додавши да се на фотографијама може видети начин на који је мешао боје док је радио, као и његов однос према својим сликама. „На задњој корици књиге налази се фотографија на којој Бранко седи на својој слици јер му је тако било згодно да заврши другу“, додала је уредница.