У уторак, 28. јануара, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига КАДА ОПЕТ БУДЕМ МАЛИ, Јануша Корчака. О књизи су говориле Милица Маркић, Јелена Панић Мараш и Весна Смиљанић Рангелов.
„Јануш Корчак је пољски педагог и књижевник кога сам открила 2015, бавећи се темом одгајања деце“, рекла је у уводном делу уредница Весна Смиљанић Рангелов. Тада је наишла на његових десет васпитачких заповести, које је превела за сајт „Детињарије“ и које су врло брзо постале виралне. „Док сам читала књигу, било ми је врло интересантно колико је она и данас актуелна и колико се бави преживљавањима у детињој души, како тада, тако и данас“, рекла је уредница и открила да је Корчаково основно полазиште то да се васпитањем деце свет може променити набоље. „Корчак је 1912. године основао дом за сирочад, а 1942. није пристао да изађе из вагона који је ту сирочад возио у Треблинку, и тако је завршио са својом децом. Тридесет година након смрти добио је награду за мир, а данас се многе улице, тргови и установе у Немачкој зову по њему“, испричала је уредница.
Милица Маркић каже да је ова књига за њу била преводилачки изазов. „Сваки нови превод за мене је улазак у нови свет, археологија неке лексике која више не постоји, и у том смислу било ми је забавно и узбудљиво да се враћам на неке речи које су чак и у мом детињству већ биле неактуелне. Деца данас тако не говоре, а неки делови текста су идеолошки неприхватљиви, на пример рукољуб мајци, или дете које се стиди што се не моли на време итд.“, рекла је преводитељка.
Корчак је био претеча борбе за права детета, а дете је гледао као пуновредно биће од тренутка када се роди, преко свих наредних етапа његовог живота. „Свако има права да буде то што јесте“, каже преводитељка. Своја размишљања формулисао је у бројним чланцима и радовима, попут Како волети дете, Право детета на поштовање, Васпитачки тренуци, Правила живота итд. „Према Корчаку, васпитање је пре свега брига, заштита, обавеза да се деца штите од мана света који нас окружује. То је стваралачки процес који се заснива на непрекидном трагању за сопственим ефикасним формама и методама“, закључила је Милица Маркић.
Јелена Панић Мараш казала је да су идеје Корчакове педагогије безусловна љубав, одсуство физичког кажњавања, борба за дечију аутономију, развој и поглед на свет. Тема је вечна ‒ однос деце и одраслих ‒ а занимљиво је да се, читајући овај роман, враћамо у свет детињства, заправо оживљавамо одређене ситуације, осећања, догађаје које овај роман побуђује у нама.
„Овај роман би деци био крајње лековит, да га прочитају и виде да неко размишља на сличан начин као и они и да неко има перцепцију која им је блиска. Одрасле подсећа на то колико је тешко и лепо бити дете“, закључила је професорка.
Када опет будем мали роман је за децу чувеног пољског зачетника модерне педагогије, који је, осим као писац и васпитач, у светској историји запамћен и као човек који је одбио да буде изузет од злочина у нацистичком немачком логору, захтевајући да умре са децом, својим штићеницима. Главни лик овог романа из 1925, а и данас тако актуелног, јесте учитељ који је чудом успео да се врати у детињство. Међутим, поново је постао дечак само споља, изнутра је одрасли човек, коме овај преображај служи као животна лекција. Тако он схвата да је дечје доба – доба правог живота, да су деца будући људи са својим осећањима, да се њихове бриге не смеју ниподаштавати и да имају право на поштовање.
Ово је роман у којем ће много тога открити педагози, родитељи, мали и велики читаоци.