Четвртог дана 59. Међународног сајма књига у Београду, у среду, 29. октобра, Гласник је представио неколико својих нових издања, која с правом могу понети епитет капиталних.

Најпре је у сали „Слободан Селенић“ представљена књига Јован Скерлић – Говори у Народној скупштини 1912–1914, коју је приредио Маринко М. Вучинић, а то је уједно биo и део сајамског програма којим је обележена стогодишњица Скерлићеве смрти. Централни догађај Гласниковог промотивног програма овог дана било је представљање књиге Славољуба Ђукића – Поглед из осињака, јединствена збирка разговора и сусрета чувеног новинара и публицисте са Добрицом Ћосићем, од послератних па до последњих дана његовог живота. Нешто касније, у оквиру промоције издаваштва Удружених издавача Златиборског округа, презентован је, између осталих издања, и Лексикон града Ужица.

О новој, трећој Ђукићевој књизи о животу и делу српског књижевника и политичара – Добрице Ћосића су, осим аутора, говорили и проф. др Радош Љушић, в. д. директора ЈП Службени гласник, као и академик Матија Бећковић.

Љушић се осврнуо на своје прве сусрете са Ђукићевим текстовима и делима Ћосића, ког сматра најбољим српским романописцем од Црњанског на овамо. Он је истакао да је ово заправо књига не само о Ћосићу, неспорно једном од најбољих сведока епохе у којој је живео и радио, већ о Ђукићу и Ћосићу, подвукавши једнак значај Ћосићевих одговора, али и Ђукићевих питања у разговорима које су водили.

„И један и други су настојали да у тим разговорима извуку оно најбоље и најкорисније, а Ђукићу посебно хвала на књизи која можда на најбољи начин говори о Ћосићу и његовом делу“, казао је он, изразивши задовољство због тога што је баш Гласник  издавач ове књиге.

Бећковић је нагласио да нико као Ћосић није успео да на такав начин сачува емоцију и овековечи догађаје о којима је писао, да опише и тумачи на најбољи начин једну епоху и испише најузбудљивије странице о судбини свог народа, док је, с друге стране, и Ђукић својим текстовима такође пружао зрачак слободе.

Он  је подсетио на то да су вођене бројне негативне кампање против Ћосића, нагласивши да је управо Ђукић у такву атмосферу уносио глас разума. Бећковић је запазио да је управо осињак из наслова књиге, онај у ком је Ћосић и живео, али да он ипак није престао да верује у праведнију реч будућих нараштаја, а чему може помоћи и ова књига.

„Оно што је говорио свом пријатељу Ђукићу остаје као нека врста завештања да се каже истина о једном времену“, оценио је он.

Ђукић је навео да му је Ћосић често говорио да је он његов биограф, казавши да је он сам, ипак, изабрао позицију хроничара који је описивао догађаје, а то је допуњавао разговорима са Ћосићем.

„Прича о Ћосићу јесте и прича о једном времену, а ја се надам да ће ова књига помоћи, пре свега историчарима, да на прави начин сагледају Ћосићеву улогу – то је моја жеља, а препуштам читаоцима да суде колико сам савесно обавио овај посао“, закључио је он.

О књизи о чувеном српском књижевног критичару говорили су приређивач Вучинић, уредник издања Петар В. Арбутина и историчар Чедомир Антић.

Вучинић је истакао да је основни мотив за настанак књиге било то да се покуша представити ниво политичке културе тзв. Златног доба парламентаризма у нас, а што је посебно значајно с обзиром на то да се данас неретко оспорава значај тог периода, премда докази, попут Скерлићевих говора који се могу пронаћи у књизи, управо указују на његову важност и степен развоја тадашњег парламентаризма.

Антић је оценио да се тешко може рећи да је Србија икад живела у златном добу, али да с аспекта установа тог доба и те како можемо говорити о томе да су оне биле узорне и да се радило на њиховом развоју.

„Србија је и тад била мала, али је била и велика због појединаца који су тад радили и стварали, а какав је био и Скерлић“, рекао је он, запазивши да је држава градила своје елите, које су потом биле есенција парламентаризма на којем је почивала идеја о слободи. „Скерлић је био нека врста моралне савести тог доба, а његов рад говори и о виталности српског друштва тог времена, а књига указује управо на значај тог времена и човека који је обележио развој српства, али и југословенства“, објаснио је Антић.

Арбутина је напоменуо да је Скерлић у српски парламентаризам и политичку културу као новину донео слободну и независну политичку личност, те да баш због тога о њему данас можемо говорити као о величини, што потврђује и ова књига.

У сали „Београдски сајам“ је у оквиру представљања издања Удружених издавача Златиборског округа презентован и Лексикон града Ужица, заједничко издање Гласника и града Ужица, о чијем настанку и садржају је говорио главни уредник Гласникових лексикографских издања – Борисав Челиковић, који је казао да Лексикон заправо представља прошлост и садашњост града, али и његову визију за будућност, на начин на који он до сада можда и није представљен.

„Лексикон је својеврсно сећање града, на славу граду Ужицу, али и Гласнику као издавачу“, истакао је он.