Службени гласник штити ауторска права и књиге
13. ДЕЦЕМБАР 2013.
На конференцији за новинаре одржаној у петак, 13. децембра у Прес центру Удружења новинара Србије в. д. директора ЈП Службени гласник проф. др Радош Љушић реаговао је на текстове објављене у дневним новинама Данас и Блиц, а у вези са политиком предузећа у области ауторских уговора, са намером да заштити углед најзначајнијег домаћег издавача. „Јавно предузеће Службени гласник пре свега штити ауторска права и књиге објављене у Гласнику, а не уништава их“, нагласио је Љушић, додајући да, док је он директор Гласника, ниједна књига неће бити уништена. У прилог томе говори и предлог који је директор Службеног гласника упутио Влади као свом оснивачу – да библиотекама поклони вредна издања, како књиге не би биле заробљене у магацину, већ доступне читаоцима.
Анексе уговора, на који се позивају у текстовима до сада је потписало око 500 Гласникових аутора, а само троје, који их нису потписали, огласило се у медијима. Непотписивање анекса уговора, којим се продужава његова важност, према Закону о ауторским и сродним правима захтева повлачење књига из продаје и њихово складиштење које је штетно како за Гласник, тако и за књигу и читаоце. Директор Гласника је нагласио да ће ово предузеће радити по закону, додајући да је у 2013. години поклоњено више од хиљаду наслова различитим институцијама културе, библиотекама и организацијама. С том праксом ће се наставити јер књига мора бити доступна читаоцима, чија је куповна моћ све слабија. То је начин да се изборимо за што бољи статус књиге, а напади на Гласник и њега лично, по речима Радоша Љушића, мотивисани су другим разлозима, а не бригом за књигу.
На конференцији у Прес центру новинарима је дато саопштење ЈП Службени гласник које преносимо у целости.
Службени гласник штити ауторска права и књиге
Три текста објављена у дневном листу Данас у којима поједини аутори износе неистине о судбини својих књига које је објавио ЈП Службени гласник, а које ће наводно бити уништене, наводе јавност на закључак да Гласник не брине о својим издањима. Своје текстове поткрепљују наводећи делове из aнекса уговора које им је Гласник послао, а у којима се наводно тражи сагласност да књига оде у стару хартију. С обзиром на то да је пола истине цела лаж сматрамо да јавност треба обавестити о свим детаљима и разлозима због којих је дошло до потребе за анексима, које је већина Гласникових аутора правилно разумела и потписала. Онима који нису, мада их неки од њих по властитим речима нису ни прочитали, предлажемо да се упознају са Законом о ауторским и сродним правима.
Пракса старог руководства Службеног гласника била је да се ауторски уговори закључују на две (или три) године. Ауторски уговори престали су да важе када су истекле те две године, а са престанком ауторског уговора престало је и право Службеног гласника да продаје књиге. Али, пошто нису повлачене из продаје књиге које Службени гласник више није смео да продаје, долазило је до масовне повреде права аутора.
Стога је ново руководство Службеног гласника ауторима понудило анексе ауторских уговора по коме ти уговори, уместо две или три (већ истекле) године, трају до исцрпљења тиража књиге, дакле, неограничено време. Прихватањем анекса престаје затечена повреда ауторских права. Продужење трајања уговора на неодређено време отвара питање књига које се не продају у разумном року. Одговор пружа члан 81. Закона о ауторском и сродним правима који гласи:
„Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да претходно понуди аутору, односно његовом наследнику ако је доступан да те примерке откупи, по цени за стару хартију.“ Цитирана одредба Закона стављена је у понуђене анексе да би аутори знали каква су њихова права ако књига не може да се прода. Ова одредба Закона примењивала би се и да није стављена у понуђене анексе ауторских уговора. Дата формулација је наведена у анексу искључиво да би аутор знао каква права има уколико књига не може да се прода.
Службени гласник, као један од најугледнијих издавача, не намерава да уништава своја издања, те је зато и подсетио ауторе на њихово право да књиге могу откупити по симболичној цени, након истека уговора који су сами потписали. Шта се боље може учинити са књигама које не можете да продате. Чувати их у магацину значило би правити трошкове и заузимати простор новим издањима.