У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 11. септембра, представљена je књига ЗЛАТО ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА – Деконструкција једног мита Милоша Тимотијевића.
На представљању књиге, објављене у библиотеци „Саборник“, осим аутора, говорили су др Ивица Тодоровић, научни саветник Етнографског института САНУ и Борисав Челиковић, уредник издања.
Др Ивица Тодоровић је истакао да Милош Тимотијевић и овога пута деконструише митске представе о злату, при чему појам мита посматра широко у контексту сагледавања финансија и отпора окупатору у Србији и Југославији током Другог светског рата. У складу с темом и временом које најбоље познаје, у овој студији Тимотијевић се бави златом четника и партизана, али не запоставља ни митолошке слојеве различитих представа о злату, као ни феномен злата у најширем смислу. Аутор ниједног тренутка не одступа од строго објективног, сталоженог и документованог научног приступа, што му није сметало да напише књигу која је истовремено и научна и популарна, нагласио је Тодоровић.
Ова књига заправо обухвата три поља, прво је митско, друго пропагандно, а треће историјско, објаснио је аутор. Иако се поља непрестано прожимају, митско је заправо доминантно. Ма колико је данашњи свет модеран и ма колико он напредовао у технолошком смислу, ипак су митске структуре најдубље, најснажније, нагласио је Тимотијевић.
„Ова студија је увод у нова, дубља истраживања и, надам се, да ће неке млађе генерације употпунити ову слику када је историјски део ове теме у питању. Када је у питању митски део, мислим да сам на основу теоријских радова др Ивице Тодоровића успео да уобличим магистрални део начина размишљања нашег народа и како се све то пресликавало током Другог светског рата“, завршава Тимотијевић.
Књига обрађује тему финансирања Југословенскe војскe у отаџбини (ЈВуО) генерала Драгослава Михаиловића преко британских пошиљки златног и папирног новца, као и проблем политичке митологије која је настала у вези с тако добијеним „четничким златом“ – конструкција која је настала деловањем партизанске и љотићевске пропаганде током и после завршетка Другог светског рата.
Централни део књиге почиње расправом о немачко-италијанско-усташкој пљачки златног, сребрног и папирног новца Краљевине Југославије 1941, обимом евакуације злата у Каиро, а затим се наставља детаљним прегледом минималних новчаних средстава које је из иностранства добијала војна организација генерала Михаиловића. Финансирање ЈВуО посматра се кроз компарацију с огромним новчаним средствима које је поседовала партизанска војска (по први пут да се такво питање поставља у историографији), почев од припрема за устанак 1941, потом стварања слободне територије, до завршних година рата. Упоредо се истражује, анализира и тумачи пљачка новца, злата и осталих драгоцености, коју су током рата организовали Немци, Италијани, Бугари и хрватске усташе на простору целе Југославије. На крају се анализирана вишедеценијска Удбина претрага простора источне Босне и западне Србије под руководством Тита и Ранковића, посебно на ужем простору око Равне горе, између планина Каблар и Сувобор, како би се ископало „четничко злато“ и архива ЈВуО.
Завршни део посвећен је приказу и анализи појаве повезивања древне народне митологије злата са искуствима из Другог светског рата, што је створило низ нових легенди које се конструишу у вези с „тајном четничког злата“, као потпуно нова антрополошко-историјска појава савремене Србије.