У Клубу књижари галерији Гласник, у уторак 22. децембра, представљена је књига МОДЕРНО ДЕТЕ И ДЕТИЊСТВО Миланке Тодић, недавно објављена у Гласниковој колекцији „Уметност у теорији и историји", коју уређује Милка Зјачић Аврамовић.
О студији која садржи више од 200 фотографија, и има поднаслов Модели фотографске репрезентације детета, говорили су, осим ауторке, проф. др Владимир Симић с Филозофског факултета Универзитета у Београду и Весна Душковић из Етнографског музеја.
Текст Милке Зјачић Аврамовић, уреднице издања, која је била спречена да присуствује представљању књиге, прочитала је Златица Ђокић, начелница Гласникове Службе маркетинга и односа с јавношћу. Уредница у свом тексту истиче да је колекција у којој је објављена и ова књига заправо покренута с намером да покрије уметничку и стваралачку праксу и представи је као предмет савремене критичке и теоријске мисли. Рад на књизи једног од највећих стручњака за уметничку фотографију, како је нагласила, представљао је задовољство и због занимљивог текста који води читаоца кроз скоро два века историје фотографије посвећене деци, богато илустроване пробраним фотографијама.
„После сусрета с овом књигом свако ће, хтео или не хтео, поредити ондашње и садашње фотографије и одлутати у неку своју прошлост и на тренутак загребати по свом детињству“, навела је још Милка Зјачић Аврамовић.
Весна Душковић је истакла да се ауторка већ више деценија бави уметношћу фотографије, стално откривајући нешто ново, па је тако и за ову књигу успела да осигура изузетан избор илустрација.
„Када причамо о детету као објекту фотографије, увек се везујемо за грађанску средину иако су за мене као етнолога превасходно важне оне које су настале у руралним пределима", изјавила је Весна Душковић и скренула пажњу на то у којој мери се те две средине разликују када је реч о фотографијама деце из 19. века. Такође је скренула пажњу и на снимке деце из грађанских породица које су идентичне с онима на западу Европе, а посебно су јој занимљиве фотографије настале у периоду социјализма јер су тада деца снимана као учесници парада и акција, нарочито приликом појављивања председника Тита.
Владимир Симић је указао на то да су деца као предлошци за уметничка дела веома често коришћена у уметности још од античког времена, али и да се код нас, изузев Миланке Тодић, нико није позабавио овом темом на фотографијама.
Ауторка Миланка Тодић је објаснила да је књига резултат размишљања о њеним породичним фотографијама и њиховом пропадању будући да су лошег квалитета. „Радећи на сортирању тих фотографија, размишљала сам да би било добро да погледам мало уназад и видим како су представљена деца на фотографијама из времена Анастаса Јовановића, који је фотографисао свог сина Константина, па до фотографија из седамдесетих година 20. века“, објаснила је она рекавши да је направила слободну интерпретацију различитих модела приказивања деце.
Ауторка је констатовала и то да у 20. веку дете постаје центар породичног универзума, па се деци посвећује и највећи број фото-албума, као и то да су она данас најомиљенији модели на фотографијама и мамама, и татама, и теткама и бакама, јер сви желе да их фотографишу.
„Фотографска камера, од оне бакелитне до оне на мобилном телефону, дошла је у руке деце 20. века и постала не само нова играчка већ и визуелна алатка која им је понудила могућност саморепрезентације, али и право да испричају свој живот у сликама", закључила је Миланка Тодић.