У четвртак 2. јуна, на дан почетка студентских демонстрација 1968. у Београду, у Клубу – књижари – галерији Гласник представљена је књига ШЕЗДЕСЕТОСМАШ Милисава Савића.
О књизи су, осим аутора, говорили Радивоје Микић и уредница Гордана Милосављевић Стојановић.
Књига Шездесетосмаш на први поглед је хетерогена пошто су у њу уврштене приче, репортаже, интервјуи, извештаји о догађају код чувеног новобеоградског надвожњака почетком јуна 1968, као и текстови који имају готово есејистички карактер. Ту су и интервјуи са гостима редакције Студента Загорком Пешић Голубовић, Живојином Павловићем, Душком Радовићем, Бориславом Пекићем и Слободаном Селенићем.
Гордана Милосављевић Стојановић напоменула је да Шездесетосмаш отвара нову Гласникову едицију „2 у 1”, из прве руке представљајући време из којег је настала Савићева стварносна проза.
„Пошто сам рођена 1968, припадам генерацији која је можда и највише осетила бенефите који су били резултат студентске побуне те године, јер је управо моја генерација осетила право да слободно мисли и говори. Такође сматрам да је управо ова побуна била клица и неких каснијих иако нисам сигурна колико данашње генерације уопште знају о догађајима који су се одиграли 1968“, оценила је уредница нагласивши да је управо из тог разлога ова књига важна – уз њену помоћ, из данашње перспективе можемо да сагледамо и разумемо шта се тада догодило и на тај начин да боље разумемо и актуелна дешавања.
Радивоје Микић, анализирајући ову књигу, приметио је да она, поред тога што приказује амбијент студентске побуне, преиспитује и улогу књижевности у буђењу слободе мишљења. Он је такође говорио и о сазревању Савића као аутора који је од почетка био свестан дволичности стварности, једног „умивеног“ и јавног лица за показивање, као и стварног живота људи који су већ на свом почетку обележени неком социјалном неправдом.
„Књига је замишљена као нека врста сведочанства о једном изузетно важном тренутку у животу младих људи у другој половини прошлог века, једнако као што, на другој страни, она треба да покаже и како је један писац у том важном тренутку гледао на улогу књижевности и задатак своје генерације у важним друштвено-политичким процесима и како се на различите начине ангажовао као писац, као извештач с лица места, као репортер и као аутор репортажа“, рекао је Микић.
Милисав Савић приметио је да је студентска побуна из 1968. људима остала у лепом сећању због тога што њени учесници нису освојили власт, али и то да данас мало ко верује у истинску побуну, а још мање у улогу књижевности у постизању конкретних промена у друштву.
„Књижевност је некада становала на аутобуским и железничким станицама, у лудницама, затворима и сеоским ћумезима, а сада је више тамо нема – ова књига може се читати и као прича о заблудама и поразима једне генерације или једне поетике, а сан о хуманом и праведном друштву остао је само сан“, констатује је, између осталог, у овом свом делу Милисав Савић.
Представљању књиге Шездесетосмаш присуствовало је и неколико истакнутих шездесетосмаша попут професора Ђорђија Вуковића, који је те године био уредник у Студенту, и Бранке Оташевић, која је, и поред тога што су им очекивања остала изневерена у време после 1968, истакла и то да су из ових догађаја ипак изашли обогаћени и професионално формирани, свесни да имају право на слободу мишљења и речи, а самим тим да имају и одговорност, али и свест о томе да је важно бити истрајан и веровати у оно што радиш.