Поводом недавног Светског дана математике, у препуној Свечаној сали Математичке гимназије, у среду 21. марта, представљена је књига о најгенијалнијем математичару данашњице Григорију Перелману - САВРШЕНА СТРОГОСТ Маше Гесен.
Перелман је постао глобално познат након што је доказао Поенкареову хипотезу, један од најтежих математичких задатака, за коју је одбио најзначајније признање из области математике – Фелдсову медаљу (по значају се изједначава с Нобеловом наградом за математику која, иначе, не постоји), као и новчану награду од милион долара.
Инспиративну причу о најгенијалнијем математичару данашњице коју доноси ова књига, објављена у колекцији „Биографије/Дневници“, а коју је уредила Милка Зјачић Аврамовић, пред бројним ђацима и професорима Математичке гимназије, представили су проф. др Александар Липковски, редовни професор на Математичком факултету Универзитета у Београду, проф. др Милољуб Албијанић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију ФЕФА и у Математичкој гимназији, и Петар В. Арбутина, извршни директор Сектора за издавање књига у ЈП Службени гласник.
Модератор је била ученица Математичке гимназије, Милена Албијанић, председница школског парламента, а присутне је најпре поздравио директор ове школе, Срђан Огњановић, који се на кратко осврнуо на Перелманов лик и дело констатујући да је реч о посебно занимљивој књизи која ће бити представљена на правом месту.
Арбутина је напоменуо да је реч о веома важној књизи о важном човеку, која говори и о односу према материјалном (новцу), а представља лик и дело својеврсног нововековног монаха који је науку поставио на место врхунског апсолута.
„Ово је књига о нововековној научној и свакој другој парадигми, и човеку који се усудио да постави права питања у свету аксиолошких празнина, у ком се често покушава представити да су сви одговори већ познати, што није тачно“, оценио је Арбутина.
Он је такође запазио и то да је танка линија између генија и мистике и езотерије, а да су у ситуацији, када избор постоји, Перелманова логика и однос према свету јасни и оправдани.
„Колико сте кадри да се руководите његовом логиком, толико ћете бити успешни у свом послу и животу уопште“, поручио је Арбутина на крају, превасходно се обраћајући ђацима Математичке гимназије.
Липковски се осврнуо на природу проблема (Поенкареове хипотезе) који је Перелман решио говорећи уједно и о раду математичара и физичара Жила Анрија Поенкара, објаснивши суштину ове математичке поставке која је своје разрешење доживела више деценија касније (2002). Перелман је тада, међутим, решио да мимоиђе праксу и норме које је прописивао Клејев институт (фонд који награђује оне који успеју да реше неке од највећих математичких проблема) и своје решење учинио доступним свима, поставивши га на интернету а да га претходно није објавио у неком од референтних научних часописа, што су прописивала правила овог института. Из тог разлога је Институт одбијао да га награди све до промене овог правила, неколико година касније, када је Перелман одлучио да ову награду и не прихвати.
„Његово објашњење је било то да је реч о нечему што је власништво свих и што треба да служи свима, и да је он због тога решио да свој рад не наплати, већ да га стави на услугу целом човечанству“, нагласио је Липковски.
Албијанић је Перелмана окарактерисао као једног од последњих универзалних математичара на свету и истовремено подсетио на прилике у тадашњем СССР-у – на однос те државе према науци, а пре свега математици – те детаљно објаснио приступ и моделе који су коришћени у раду с талентованим математичарима школованим у тамошњим школама. Он се уједно осврнуо и на једну и те како занимљиву чињеницу да је у Београду, само три године након оснивања у СССР-у, основана Математичка гимназија (1966), која је данас глобално позната по својим резултатима и ђацима који у њој стасавају.
„У оваквим школама ђаци се првенствено уче да мисле и развијају интелектуално поштење и свест о томе да новац није замена за рад, а да се такав однос на крају ипак награђује“, истакао је Албијанић.
Након излагања учесника, посетиоци су могли да погледају и кратак филм о Григорију Перелману. Службени гласник је ову прилику искористио да комплет својих вредних издања поклони Математичкој гимназији, који је Срђану Огњановићу уручио Петар В. Арбутина.