У Клубу – књижари – галерији
Гласник,
у уторак 13. марта, представљено је шест књига из едиције
Корени посвећених простору Косова: КОСОВСКО ПОМОРАВЉЕ И КАЧАНИК, СИРИНИЋ, СРЕДСКА, ГОРА И ОПОЉЕ, СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА, КОСОВО I, КОСОВО II, ДРЕНИЦА и ЛАБ.
На представљању су говорили Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига, и Борисав Челиковић, уредник ове едиције, а присуствовала је и проф. др Косовка Ристић, једини живи аутор чије су студије МАЛО КОСОВО из 1971. и СТАНОВНИШТВО НЕКИХ ГОРЊЕЛАБСКИХ СЕЛА из 1967. објављене у књизи ДРЕНИЦА И ЛАБ.
Арбутина је констатовао да едиција Корени представља најамбициознији и најдугорочнији издавачки подухват Гласника, започет пре скоро десет година, за време директорског мандата Слободана Гавриловића, који је такође присуствовао представљању ових књига.
„Планирано је да се у овој едицији објави више од 80 књига, што би учинило да постанемо прва нација у свету која је успела научноистраживачки да анализира, опише и на једном месту објави издања која представљају испитивања свих оних крајева које су насељавали и насељавају Срби, а у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји“, објаснио је он.
Он се уједно осврнуо на појаву тзв. историјског провинцијализма, појаве која произлази из незнања или недостатка воље да се дубље упозна порекло одређеног народа, а која је, самим тим, и рефлексија пословичног српског заборава.
„Ова едиција стога служи и томе да се овакве појаве превазиђу“, нагласио је Арбутина.
Челиковић се најпре осврнуо на прву књигу у овој едицији - књигу НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, истовремено нагласивши важност улоге и истраживања Јована Цвијића, без кога не би било ни ове едиције.
„Првих 29 књига које смо објавили биле су фототипске, што није било могуће извести са 30. књигом - СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА, након чије се припреме и објављивања могло ићи даље и радити на књигама у којима су презентовани радови и истраживања који се тичу Косова“, истакао је он говорећи о процесу припреме ових издања.
Челиковиће је потом објаснио да насеља и становништво Косова нису били истражени када је Цвијић започео антропогеографско истраживање српског народа зато што нису постојали услови за то – зато што би било небезбедно, па су тек након балканских ратова истраживачи почели да истражују тај простор, пре свих Атанасије Урошевић, а касније су му се прикључили и други.
„Све те важније студије које су објављене између два светска рата и у годинама непосредно после II светског рата, ми смо објединили у ових шест књига“, казао је он.
Професорка др Косовка Ристић је своје истраживање урадила током седме деценије 20. столећа, али је њено дело у Приштини остало необјављено. Самим тим је ово издање изласком пред читалачку публику још је значајније.
Пре више од једног века знаменити научник Јован Цвијић, са својим сарадницима и ученицима, започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља, у оквиру којег су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије, и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.
У едицији Корени објављена су фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века.