Налазите се | Представљен роман ЗБЕГ Слободана Гавриловића
У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак 7. јула представљен је роман ЗБЕГ Слободана Гавриловића.

О књизи су, осим аутора, говорили Јовица Аћин, уредник издања, Петар В. Арбутина и Милован Витезовић.

Аћин је говорећи о књизи истакао Гавриловићев однос према документима и усменом казивању. Посебно је напоменуо да аутор кроз динамику дијалога чини да видимо много тога што историчари не могу да виде, дочаравајући нам тако један живи тренутак из наше скорашње историје.

„Оно што је мене понело, јесу приче и историјски ликови из Западне Србије с једне стране, а с друге сви топоними које је аутор користио у роману – све је чинило да се одједном осећам као да сам ту“, казао је он, нагласивши да се овај роман чита наискап и да када га прочитате, желите још.

Арбутина је скренуо пажњу на то да је традиција историјског романа дуга, и да је обликовала више свест читалаца него што је то урадила историја.

„Овај роман покушава да на један виши, важнији и истинскији начин оживи комплетну атмосферу дешавања која су у вези с Другим српским устанком, као и све оно што није била непосредна битка“, оценио је он.

Констатовао је такође и да ова књига на особен начин антиципира идеју да се о историји може писати на начин писаца који имају добру намеру да пишу о њој, а који немају никакве идеолошке склоности да је објективизују према себи.

Витезовић је, осврћући се на своја запажања о књизи, истакао да је основна мисао овог романескног штива – мисао о потреби народне слоге.

„Овде нема главних јунака, овде је доминатна прича о јединству народа“, нагласио је он.

Аутор је у уводној речи захвалио свима који су на разне начине помогли да се појави роман и открио да га је страдалништво жена кроз историју довело до оваквог романа – oно где се љубав завршава погубљењем, а прељуба праштањем, где две жене бивају заслужне за повољан исход битке на Љубићу, а триста девојака, у збегу дотад невиђеном, у античкој трагици одлазе у легенду, јер везавши једна другој кике за кике, загрљене, с песмом с Кабларске стене скочише у мутну Мораву да спасу своје девојаштво пред разулареним турским злотворима.

„Овим романом се клањам њиховом херојству и страдалништву, а збег јесте наша историја“, закључио је он.