У Римској дворани Библиотеке града Београда у уторак, 29. септембра представљен је роман ЗБЕГ Слободана Гавриловића.
О књизи су, осим аутора, говорили и др Јелена Триван, в. д. директора Службеног гласника, Милован Витезовић, књижевник и Горан Бабић, књижевник и публициста.
Јелена Триван је истакла да сматра да о издањима које Гласник објављује пре свега треба да говоре њихови уредници и аутори, али да је овога пута и сама дошла да говори о овој књизи да би одала пошту прошлости о којој је Гавриловић писао, али и њему, као човеку који је од Гласника створио угледну издавачку кућу, док је био директор и главни уредник тог предузећа, од 2007. до 2012. године.
„Желим да наставим оно што је он започео и да Гласник буде цењен као један од најбољих српских издавача“, поручила је Триван, изразивши наду да ће то бити препознато већ на наредном сајму књига.
Она је скренула пажњу на екипу сарадника коју је окупила, међу којима су и бројни Гавриловићеви сарадници из периода док је он био на челу Гласника, а који се убрајају међу најугледније уреднике српског издаваштва, нагласивши да је уверена да се Гласник вратио на велика врата као издавач.
Осврнувши се на Гавриловићев роман, који је изузетно добро примљен међу читаоцима, а што показују и подаци о његовој продаји, она је направила паралелу и са актуелним збеговима који се дешавају указавши на општост теме о којој овај роман говори.
Горан Бабић је констатовао је да би роман могао да послужи и као изузетно ваљан приручник историје, али и да он није значајан само због те своје историјске димензије, јер представља и једну врсту топографске карте средишње Србије у периоду од пре два века.
„Књига је по опсегу релативно мала, али по значају голема“, истако је он, констатујући да роман „извлачи на дање светло затурену и заборављену епизоду националне историје, која је једна од трагичних карика у њеном дугачком и тегобном ланцу.
Милован Витезовић је оценио да је Збег пример вечите српске мисли о потреби народне слоге, која се у њему исказује и славном и страшном.
„Славном, по Другом српском устанку, по нешто бојева по ослобођењу, а страшном по страдању народа и то оног биолошког дела који по биолошом реду не могу у бој стараца, жена и деце“, објаснио је он, додавши да ћемо славу увек опевати па још јој тиме придодати, а страдања заборавити брзо и превише неправедно.
„Страдање српских девојака у Овчарско-кабларском збегу, са њиховом часном и страшном одлуком, стоји уз најславније сцене античке драме“, закључио је Витезовић.
Слободан Гавриловић је најпре захвалио свима који су му помогли да настане овај роман, који је заправо плод васколиког страдалништва српских жена.
„С овим романом, ја се клањам њиховом херојству и страдалаштву“, казао је он, подсетивши да је збег српска историја и да није било генерације која није била у збегу.
ЗБЕГ је живописан роман у седам слика који дочарава део српске историје и изабране историјске личности. Реч је о књизи која дочарава мало познати део српске историје о страдањима народа након пропасти Првог српског устанка и великим жртвама на почетку Другог српског устанка 1815. Лексика романа је аутентична, динамичност дијалога доприноси приповедачком развијању сваке слике. Менталитет учесника, ликова војевања и приповедања, у који је утиснут православни дух, по много чему је део наше карактерне баштине у којој су разборитост и непоколебљивост прожете одлучношћу у достизању неизвесног циља и често зачињене зрном особене лудости. У ЗБЕГУ можете прочитати какви смо били.