У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 24. јануара, представљена је књига Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку Косте Николића.
О овом издању, које представља капитално дело савремене српске историографије, осим аутора, говорили су Драгомир Бонџић, Драган Богетић и Борисав Челиковић, уредник издања.
Књига је објављена је у Гласниковој библиотеци Велики рат, а најважнији феномен који она истражује јесте утицај идеологија на стварање и развој српског националног идентитета у 20. веку.
Челиковић је истакао да су за историју битни резултати, а Николић, који се деценијама бави историјом Србије у 20. веку, показао је храброст да се упусти у анализе тога какве су последице по Србију имали дубоки преломи и прекретнице, који су стварали нове историјске околности.
„Ова књига износи истину на видело, а нападаће је они историчари који остају верни митовима. Њу то, међутим, и чини другачијом, јер тера читаоце да се суоче са историјом која се не уклапа у постојеће слике о Србији у 20. веку“, рекао је он оценивши такође да је ово дело, уз књигу Андреја Митровића о Првом светском рату, једна од најважнијих синтеза објављених код нас.
Бонџић је констатовао да је Коста Николић показао снагу, искуство и храброст да приступи писању синтезе о Србији, пре свега у периоду комунизма, да у једну књигу сажме цео 20. век и понуди рационална објашњења за нерационалну Србију у 20. веку, а да притом не региструје само догађаје већ и да понуди одговоре, анализе и закључке за ирационалне појаве од балканских ратова до осамостаљена Србије, као државе која нема чак ни јасно дефинисане границе.
„Српско национално питање заокружено је балканским ратовима, али нова фаза још није добила свој финални облик, и то доприноси сложености ове књиге“, истакао је он.
Богетић је нагласио да једно од кључних питања којима се аутор бави јесте недовршеност државно-правних оквира, што показује велик број устава после Другог светског рата, а што јесте разлог због чега није било континуитета државно-правних оквира. Он је запазио и то да је од настанка СФРЈ југословенство представљало само маску за савез држава, да би се та маска потом почела скидати, што је утицало на то да у Србији дође до стварања нове митске матрице о одбрани народа и нових проблема који су довели до оружаних сукоба.
Он је говорио и о тужном низу догађаја у историји Србије и Срба - од Првог светског рата, преко страдања у Другом светском рату, па до комунистичког периода након тог рата.
„Аутор се у овој књизи залаже за то да се прошлост ослободи наслага историографије и да историчари понуде нова тумачења која неће бити алтернативна слика прошлости, већ што вернија слика стварних догађаја“, рекао је он.
Николић је истакао да је током 20. века Србија мењала облик државног уређења, а да је уз сва позната збивања био присутан и негативан утицај идеологије, јер је она имала приоритет, па смо живели у идеолошким државама у којима нисмо решили основна питања - уставни и територијални оквир.
„Српску историју у том периоду прате два феномена - недовршена држава и држава идеологије, а ја не нудим никакве предлоге, већ само региструјем шта се збивало и каква је била судбина људи рођених током 20 века, те стога ово није антијугословенска или просрпска књига, већ ламент над животима обичних људи и прича какву цену је морао да плати српски народ“, закључио је аутор.